Dušica Nešić u poseti Damanhuru
Prva iz Srbije u Hramu čovečanstva
U svemu je puno simbolike.
Na plafonu je nebo, ali onakvo kakvo je bilo pre 22000 godina, kada je Atlantida otišla, što sigurno energetski nešto znači. U centru je ogroman muško-ženski stub, on drži nebo.
Onda prelazite u Duhovnu salu gde gledate pravo u zlatnog bespolnog čoveka, koji sa jedne strane ima ženu koja je istetovirana svim iskustvima naše civilizacije, a sa druge muškarca koji drži i pravi galaksije, nove svetove. Tu je i jedan sivi čovek koji predstavlja naše otpore – ka duhovnosti, napredovanju…
Nakon toga se ulazi u salu Metala, gde je opet prikazano sazrevanje osobe, kroz vitraže. Na podu su prikazana iskušenja – osoba u lancima, osobu koja je zla… A na plafonu su prevazilaženja svega toga.
U svim prostorijama možete da meditirate.
Sve zgrade u Damanhuru su spolja oslikane i izgledaju kao da ste ušli u bajku.
Hram ima dva dela, unutrašnji (zatvoreni) i spoljni (otvoreni).
Otvoreni prostor postoji i u Damdžilu, odakle su oni krenuli. Tamo su narandžasti stubovi, ogroman gorski kristal iz Brazila, koji koriste za vreme svetkovina – solsticija. Kada idete dolinom, tačno možete prepoznati koje su njihove zgrade jer su sve spolja oslikane.
U Damdžilu postoje i ogromni kameni stubovi, napravljeni nalik na Stounhendž gde se takođe održavaju svetkovine. Tu su i tri piramide od pleksiglasa, između kojih je spirala.
Ako ste njihov stanovnik, imate odavezu da recimo 1% svojih prihoda dajete Damanhuru ali ste, za razliku od običnih posetilaca, slobodni da sami šetate Hramom.
Mi smo prvi iz Srbije koji su posetili Damanhur. I to je zaista potpuno neverovatno iskustvo, ni nalik bilo čemu drugom.
Slušala i zabeležila: Jasmina Stefanović
Foto: Marina Manga, privatna arhiva i damanhur.org
Pročitajte još i: Putovanje kao prilika za lični razvoj
