Nemanja Kovačević, novinar
Užičanin koji je ostao veran duhu zapadne Srbije

Užičanin Nemanja Kovačević svojevremeno je proglašen za jednog od najhumanijih mladih novinara u Srbiji. Dobitnik je nagrade za humanost i širenje kulture među mladima. Poneo je titulu „Čuvar tradicije Zlatiborskog kraja“ na jedoj od najstarijih manifestacija u našoj zemlji – „Susreti na Zmajevcu “, koja ima tradiciju dugu 173. godine. Od 2015. godine stalni je član žirija za dodelu nagrada „Čuvar tradicije“ i nagrade za trajan doprinos očuvanju tradicije. Autor je emisija (“Moje Užice“, „Opipavanje pulsa“, „Put do zvezda“..) . Dugogodišnji je saradnik Nene Kunijević, urednice i rediteljke RTS-a. Veliki je borac za motivisanje svih ljudi dobre volje za pomoć onima koji su napušteni i zaboravljeni, odnosno svima onima vidljivo nevidljivim.

Jednom rečju, Užičanin koji koji je ostao veran duhu zapadne Srbije i prepoznatljivom erskom šarmu.

U vreme rijaliti programa i estrade odlučili ste da se bavite tradicijom. Šta vas je podstaklo na to?

– Najvažniji podsticaj ovakve usmerenosti leži u porodičnom okrilju u kome sam veoma rano formirao ukus i navike. Naučen sam da poštujem koren i narodni duh. Usvojena orijentacija me je nadahnula da i profesionalno kroz novinarski angažman budem promoter narodnog duha.

Naučen da poštuje narodni duh

Dobili ste mnoga priznanja na račun vašeg rada, a ipak na ono najvažnije – stalno zaposlenje – još čekate. Na vašem primeru moglo bi se reći da Srbija ne ceni dovoljno one koji se zalažu za očuvanje pravih vrednosti?

– Već devet godina sam honorarni saradnik. Nisam otkrio ništa novo ako kažem da se već dugo u svim sferama života vrši negativna selekcija. S godinama ovaj trend postaje sve vidljiviji i agresivniji. Favorizovani novi kulturni obrazac grubo je uzdrmao vekovni vrednosni sistem i iznedrio etički defetizam i moralni kolaps. Tako i u mom Užicu sve je manje onih koji žele boljitak i koji imaju kapacitet da doprinesu da život ovog grada teče u dobrom smeru. No, mnogo je onih koji su na nezaslužen način došli do radnih mesta, i koji nemaju želju, a ni znanje da nešto promene. Međutim, ova surova istina me ne blokira, već naprotiv nastojim da joj se oduprem još većim entuzijazmom i zalaganjem.