Ivana Gavrilović Stanković Možete da budete ono što želite

Ivana Gavrilović Stanković
Možete da budete ono što želite

Na koji način se promenio vaš odnos i komunikacija sa drugim ljudima od kada ste postali NLP trener?

– Svaka komunikacija polazi od mene i ja imam apsolutnu odgovornost kako ću preneti određenu poruku svom sagovorniku jer upravo njegova reakcija daje značenje komunikaciji. Zato je veoma važno da ispratim svaki segment te reakcije, što pre NLP edukacije nije bilo nimalo lako. Pitate se zašto? Zato što sam se, poput većine, bavila sobom i sve ono što se događalo posmatrala iz sopstvene perspektive. Tu leži uzrok nerazumevanja sa drugim ljudima. Kada bismo na trenutak ušli u cipele svog sagovornika i upoznali njegov svet, ne bismo dolazili u situacije u kojima on uopšte ne sluša ono što mu govorimo. Ali ako stvari gledamo, čujemo i osećamo iz njegove pozicije, onda postajemo fleksibilniji i bez prosuđivanja pristupamo svemu uz određenu dozu empatije. To je zaista oslobađajuće, a sa puno različitih opcija pri rešavanju nekog konflikta mi postajemo svesni toga da upravljamo komunikacijom u smeru koji je povoljan za sve njene učesnike. Sa višegodišnjim proučavanjem i primenom NLP-a primetila sam da sve manje govorim, a više slušam, bez posebnog pripremanja šta je sledeće što bih ja mogla da kažem. Pažljivo slušanje je način da se nekome pokaže poštovanje i zainteresovanost za ono što nam osoba priča. Stoga, slušam dvaput više nego što govorim.

Ivana NLP

Ništa se nije promenilo, osim tebe. Ali, ti i jesi sve

Da li su nova saznanja uticala i na promene u odnosima sa članovima porodice? Šta bi oni rekli, šta je pozitivno doneo NLP?

– Verujem da bi članovi moje porodice potvrdili da sam postala otvorenija, opuštenija i da sam naučila da uživam u sadašnjem trenutku. Kao zaposlena mama koja je težila perfekcionizmu, pa gotovo uvek bila razočarana kada nešto ne ide po planu, konačno sam savladala veštinu da budem „sada“ i „ovde“. Svesno usmeravanje pažnje i energije na ono što mi prija donelo mi je osećaj zadovoljstva i potpune predanosti onome što se trenutno dešava. Tako sam pre nekoliko dana, dok sam sa sinom žurila po gradu završavajući uobičajene dnevne obaveze, zastala na momenat da se prepustim predivnoj svirci uličnog svirača. Do pre nekoliko godina bih samo projurila pored njega u strahu da negde ne zakasnim jer sam samo razmišljala šta još „moram“ i „treba“ da uradim. Upravo ove reči stvaraju pritisak a mi smo odgovorni za njihov izbor, i to da li ćemo njima biti inspirisani ili demotivisani. Zato danas „biram“ i „želim“ da završavam određene stvari bez prisile i sasvim svesno. Isto tako se trudim da ne koristim negacije u govoru budući da one postoje samo u jeziku, a iskustvo ih ne prepoznaje jer ih naše nesvesno ne obrađuje. Reči kao što su „nemam“, „ne mogu“, “nije loše“ potpuno sam izbacila iz svog aktivnog rečnika i pronašla daleko afirmativnije zamene koje me podstiču na kreativnost i inovacije. Zahvaljujući neverovatnoj moći pozitivnog govora svakoga dana se razvijam, duhovno rastem i širim entuzijazam na ljude u svom okruženju.

Antistres misao