Antistres Vodič Choose your #luckymessage for your #luckyday
Štetne navike nam uglavnom pružaju zadovoljstvo, a zdrave iziskuju napor. Zbog toga nam je tako teško da se oslobodimo prvih, a mnogo lakše onih za koje moramo da se potrudimo. S druge strane, svaki napor nam dodatno komplikuje i stres, koji stalni pratilac bilo koje aktivnosti koja nam nije prijatna.
Koje su loše navike koje ljudi najčešće prave, a koje imaju negativan uticaj na zdravlje, kao i na koji način se one mogu zameniti manje štetnim alternativama objasnili su na konferenciji za medije Festivala zdravlja Beograd „Ne čekajte 5 do 12! Promenite štetne navike odmah!“ prim. dr Lela Ilić, epidemiolog, profesor dr Igor Pantić, psihijatar, i dr Saša Plećević (Dr Feelgood).
– Nepravilna ishrana najčešće dovodi do gojaznosti, hipovitaminoza, hroničnog deficita u imunološkom sistemu, a posle dužeg vremena i do pojave dijabetesa i drugih metaboličkih poremećaja. Gojaznost je najčešće povezana sa slabljenjem fizičkih aktivnosti. Hipertenzija i kardiovaskularne bolesti su u direktnoj vezi sa lošim navikama u ishrani, pušenjem, nedostatkom fizičkih aktivnosti, ali i nedostatkom zdravstvene kulture – rekla je dr Lela Ilić, epidemiolog.
Psihijatar dr Igor Pantić, vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu, istakao je da se koncept „smanjenja štetnosti“(engl. „Harm reduction“) odnosi na skup mera koje društvo, zdravstvene službe, kompanije ili pojedinci primenjuju u cilju minimizovanja štete nanete nekim oblikom ljudskog ponašanja. Kod ovog koncepta, polazi se od pretpostavke da je šteta već naneta i da se ne može odmah i u potpunosti ukloniti, pa se stoga traga za manje štetnim alternativama koje bi mogle da ublaže očekivane posledice.
– Ovakav pristup se sa uspehom primenjuje u oblasti bolesti zavisnosti. U pojedinim okolnostima, na ovaj način se mogu značajno redukovati i negativne posledice po fizičko zdravlje izazvane različitim štetnim navikama poput pušenja ili nepravilne ishrane. Koncept smanjenja štetnosti treba primenjivati oprezno i na odgovoran način, koristeći medicinska znanja i činjenice zasnovane na dokazima, na osnovu rezultata validnih i pouzdanih naučnih istraživanja – objasnio je dr Pantić.
Na konferenciji se dr Saša Plećević (Dr Feelgood) dotakao najvećih neprijatelja zdravlja o kojima već duže vremena govori u javnosti (beli šećer, so, belo brašno, masnu hranu) kao i fizička neaktivnost.
Inače, potrebno je dva do dva i po meseca da se čovek privikne na bilo koju fizičku aktivnost, rečeno je na konferenciji.
– Pravilna ishrana, fizička aktivnost i dobar san su ključevi zdravlja. Ako ne možete da idete u teretanu, vežbajte u kući. Ne vodite računa o ishrani i jedete proste šećere? Alternativa je da pojedete voćku.
Zavisnost od šećera je inače jača od zavisnosti od kokaina – naglasio je Dr Feelgood.
Kako bi se građani edukovali o lošim navikama i pokušali da unesu zdravije varijante u svakodnevni život, u narednoj godini će dosta aktivnosti Festivala zdravlja Beograd širom Srbije biti posvećeno upravo ovoj temi.
Tekst: Anita Stanić Foto: Festival zdravlja
