Razgovori uz kafu mogu biti korisni
Tišina često govori više od reči
Kad se rasprši proleće i oboji i koloritom i mirisima i zvucima ceo naš svet, lepo je zastati i upiti što više od te lepote.
Zato smo nas dve opet u prirodi na „kafi“. Ona je Milica Stojiljković, diplomirani filolog, stručnjak i predavač o oblasti komunacija i međuljudskih odnosa, autor ciklusa predavanja „Kulturan svet“ ali i programa „Lepo mi je“.
I dok oko nas neki govore glasno, drugi ćute i gledaju se a treći ne daju ni da im se pogledi sretnu, započesmo razgovor o – tišini.
Ljude uvek najviše interesuje ljubav – problemi, rešenja, naći onu pravu, ponekad je i izgubiti. Zato pitam Milicu:
„Znaš li onu situaciju kad prijatelji i rodbina saznaju da se neki par razvodi pa im nije jasno kako, pa komentarišu kako su uvek bili tako fini jedno prema drugom, uvek je jedno ćutalo i time izgleda odobravalo onom drugom? Pa mi dođe da kažem da su se zato i razveli, zato što su ćutali, umesto da to razgovorom, rečima reše. I nakupilo se svega, pa puklo.“
Milica kaže:
„Možemo često videti takvu situaciju. Ali trebalo bi prema tome imati razumevanja, jer nemaju svi ljudi jednak kapacitet da iskažu šta misle i osećaju, niti su izgradili dobru veštinu komunikacije. Sreća je da je ovo veština koja može da se nauči. A možda upravo situacije koje si pomenula, ovim ljudima služe da bi naučili šta bi u sebi morali da promene, kako im se opet ne bi desilo isto.“
Razmišljam dalje o tišini između dvoje ljudi koje vežu duboke emocije:
„A opet, ima nešto i u onome da je prava, duboka ljubav kada možete zajedno da ćutite, da ne osećate nelagodu već vam je jednostavno – lepo.“
Ona mi pojašnjava:
„Ljudi koji imaju dobar odnos sami sa sobom se ne plaše da ostanu sami, da ćute u miru i tišini. Lepo im je u sopstvenom društvu. Kada se nađu dvoje takvih, oni su sposobni da uživaju i u zajedničkoj tišini, jer su zadovoljni jedno drugim i svako voli sebe na najlepši mogući način.“
