Aleksandra Simić
SLIKANJE JE ZA MENE ČUDESNA PRIČA

Urednica i voditeljka emisije Za Beograd na televiziji Naša (ex Sky +) Aleksandra Simić uživa da slika, prija joj odlazak u pozorište ali i sport. Prvi trenutak kada se suoči sa stresom koristi da se umiri i pusti da se situacija sama reši

Kada mi je dan izuzetno stresan odgovara mi da se na kratko umirim, ućutim, da u tom trenutku ne mučim svoj mozak raznim pitanjima, već da samo sve – pustim, kao da će sve biti u redu i da će se rešenje i dobar osećaj sami pojaviti. I zaista se pojave!
Pomažu mi i smeh, dobra muzika. U trenucima stresa treba da se zapitamo šta je ono što volimo da radimo, šta je ono što bi nas tada učinilo srećnim. Jako je važno da to i uradimo, a ne da ostanemo na istoj tački tenzije.

I slikanje, crtanje, stvaranje je za mene čudesna priča. Moj otac je slikar i oduvek je pokušavao da me zainteresuje za četkice i boje. Međutim, izgledalo mi je kao da neću moći da budem dovoljno dobra u tome. Onda se samo jednostavno dogodilo. Jedne večeri, na dan Svetog Arhanđela, vrativši se sa slave moje nane, osetila sam neodoljivu potrebu da crtam. I krenula sam! Od nekih geometrijskih figura, pa do različitih oblika… stigla sam do šarenih kolaža. Iza mene su već dve samostalne izložbe i pripremam treću. Najdragocenija stvar u celoj priči je osećaj koji imam dok stvaram – ta igra, želja, mašta, dolazak do slike… I kasnije, osećaj kada gledate svoje delo i svaki put pronalazite nešto novo u njemu – to je neverovatno. To su trenuci kada sam posebno ispunjena i zahvalna na talentu koji imam.
Za mene je odlična antistres terapija i sport (aerobic, plivanje, roleri, bicikl).
Volim i pozorište. Nedavno me je potpuno opčinila predstava “Kad su cvetale tikve”. Skoro mi se nije desilo da od utiska dugo ostanem bez reči i želje da progovorim, kako bih što duže zadržala tu impresiju.
Srećna sam i opuštena kada slikam, slušam muziku, pevam, igram, kada sretnem ljude sličnog senzibiliteta i pogleda jer onda lepo razmenjujemo energiju i misli.