Ivana ŠpanovićSAMO JE NEBO GRANICA

Ivana Španović
SAMO JE NEBO GRANICA

Hrabrost, odlučnost i istrajnost odveli su našu sportsku heroinu na vrh Olimpa. Ali, put do uspeha nije uvek bio posut ružama. Iza nje su kilometri upornog rada i znoja, tako da nije slučlajnost to što se upravo ona popela na krov Evrope

Naša najbolja atletičarka prošla je dug i trnovit put do ovih blještavih trenutaka u kojima uživa poslednjih meseci. A ako je verovati njenom temperamentu i odlučnosti, možemo biti sigurni da je tek počela sa krunisanjem svih onih godina vrednog rada i mučnih borbi sa povredama i dežurnim kritičarima, koji su svaku njenu krizu poistovećivali sa dužinom noktiju i promenom frizure. Ivana Španović ne mora više nikom da se dokazuje.

Istorijski uspesi koji su počeli bronzom na Svetskom prvenstvu u Moskvi i nastavljeni nedavnim skokom do krova Evrope i zlatnog odličja u Pragu još jednom su potvrdili da je došlo vreme da se o atraktivnoj Zrenjaninki piše isključivo u superlativu, i to ne samo zbog lepote.
Samo ona zna kakve su je sve prepreke čekale na putu do evropskog trona. Iako je postala nacionalna heroina, Ivana je svesna da je bilo i onih koji nisu verovali u nju. No, takav smo narod, neverne tome se čuju sa svih strana…
– Ja samo radim ono što volim, i sve dok u tome budem uživala neću pridavati značaj ljudima koji me na bilo koji način omalovažavaju ili pokušavaju da ospore moje uspehe. Nikad nisam sumnjala u sebe, odlično znam koliko vredim i šta mogu, tako da sve ovo što se dešava za mene nije iznenađenje. Na stadionu, a i van njega, okružena sam osobama koje volim i do čijeg mišljenja mi je najviše stalo. Poštujem svaku profesiju i nemam prava da komentarišem da li je neko obavlja dobro ili ne. To je razlog što se ne obazirem na ono što drugi pričaju.

Suze prilikom intoniranja himne na pobedničkom postolju nije mogla da zadrži. Sa njom su plakali i mnogi koji su je gledali u domovini, ponosni na najveću atletsku zvezdu koju Srbija može da slavi otkako je samostalna država. Emocije su je ponele jer je ipak osvojila nasjajniju medalju za svoju zemlju, na važnom takmičenju i u konkurenciji koja je bila sve samo ne laka, a ceo život je sanjala da se nađe baš na tom mestu. Kasnije je na društvenim mrežama to objasnila citirajući kneza Lazara pred odlazak na Kosovo: Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome koja je sila koja mi preti, već po tome koliku svetinju branim.

Ivana Spanovic 2

Ivana je emotivno srećna u vezi dugoj sedam godina

To junaštvo se ogleda i u Ivaninim očima, posebno kada stane na zaletište, spremna za skok. No, lepa atletičarka priznaje da i nju, kao i svakog drugog normalnog čoveka, ponekad uhvati strah. A ne voli baš ni da leti avionom jer je imala nekoliko traumatičnih iskustava, pa je rešila da se iz Češke vrati – kolima.
– Najviše se plašim hladnog vremena, po kojem se takmičenja često održavaju, jer tada postoji velika opasnost od povreda. Međutim, ne klecaju mi kolena od izazova. Štaviše, uvek ih prihvatam širom otvorenih ruku i verovatno ne bih ni umela drugačije. Često ističem da hrabro srce ništa ne može da pokoleba. U trenutku kada skočim, razmišljam samo o tome da se što duže zadržim u vazduhu. To nije nimalo jednostavno, kao što možda deluje kada posmatrate sa strane. Držim se svog životnog principa da je samo nebo granica i ne vidim razlog zašto ne bih mogla da ostvarim ciljeve koje sam zacrtala. Neprestano se borim da budem ono što želim, da budem svoja.

Oblačno je tamo gore, gde nas nije puno stiglo, tako glasi jedna od tetovaža na Ivaninom telu po kojem su mišići savršeno strateški raspoređeni. Zgodna atletičarka ima posebno objašnjenje za ove Balaševićeve stihove koji govore o teškom putu do Olimpa.
– Ne postoji idealna staza ka uspehu, jer uspeh nikome nije obećan. Čovek mora sam da pronađe način kako da dođe do njega, i zato do gore ne mogu svi da stignu. Mene su problemi naučili da se borim, da istrajem, a verujem da se svaki naporan rad isplati, pre ili kasnije.

Kada ne hvata zalet na atletskoj stazi, Ivana provodi vreme u fitnes centru “She”, koji u Novom Sadu vodi sa svojim verenikom Vladom. Taj posao joj često pomaže da se psihički rastereti od napornih putovanja i treninga. Zahvaljujući Vladi i njihovoj sedam godina dugoj i stabilnoj ljubavi, emotivno je ispunjena isto koliko i na sportskom planu. Nakon skoka od 6,98 metara kojim je trijumfovala na Evropskom prvenstvu, naša sportska heroina otišla je na zasluženi odmor, ali je prethodno najavila da od nje tek treba očekivati najveće uspehe.
– Presrećna sam i ponosna zbog ove medalje, a posebno me raduje činjenica da se naredno prvenstvo održava u Beogradu, tako da ću imati priliku da ovo zlato branim pred domaćom publikom. Sledeći je na redu skok od sedam metara, a možda i više!

Tekst: Snežana Ilić
Foto: Marija Andrić
Antistres misao