Zorica Salijević
NAUČILA SAM DA NIKAD NE KAŽEM – NIKAD
Ovih dana naša sagovornica dolazi u Srbiju da promoviše svoju četvrtu knjigu za decu – Pobuna devojčica, ali i da najavi prvi projekat svoje nevladine organizacije – međunarodni kuvar koji se sastoji od 30 recepata iz 15 zemalja širom sveta – Svet na tanjiru
Kaže da je srećna jer radi ono što voli. Danas mnogi ne mogu da se time pohvale. I da se izborila za svoje mesto pod suncem. Piše knjige, promoter je srpske, švedske i ostalih kultura na teritoriji Skandinavije, a bavi se i humanitarnim radom.
Zorica se pre deset godina preselila u Stokholm, jer je želela da se okuša u nečemu potpuno novom. Ali, kako to obično biva, snovi su jedno, a stvarnost je nešto sasvim drugo.
– U tuđoj zemlji, potpuno sama nakon tri godine, shvatila sam da ništa nije onako kako mi je obećano i na kraju sam se našla na ulici: bez posla, stana i bez novca! Ali, odlučila sam da ostanem i postanem neko. Verovala sam u sebe i znala sam da sa mojim talentom i energijom, uspeh neće izostati. I tako je i bilo, sa osmehom se danas priseća naša sagovornica vremena kada je bila više gladna nego sita.
Pisanje na tri jezika. Nakon pet izdatih knjiga, od kojih su četiri za decu, Zorica se ”vraća” u vreme kada je napisala prvu – još u srednjoj školi. Doduše, to nije bila prava knjiga, jer su pesme pisane rukom, ali je sadržala i biografiju, i mišljenja drugarica o pesmama. Prvu, pravu knjigu S Nojevom barkom u srcu – napisala je nakon posete Kanadi, a zatim su usledile: Mali dečiji pravoslavni bukvar, Mali dečiji pravoslavni kalendar, pa zbirka poezije, pisana na tri jezika: srpskom, makedonskom i švedskom. Zašto baš na tri jezika?
– Srpski, jer je moj maternji jezik, moj otac je iz Makedonije i stihovi napisani na makedonskom su u znak zahvalnosti njemu, a stihovi na švedskom su samo dokaz šta sve čovek može da uradi u jednoj stranoj zemlji ako savlada jezik.
