Zašto ljudi (ne) vole konkretne odgovore
Primeri iz života

Dobro je rasčistiti sa sobom da je baš ta odluka najbolja za vas. I prihvatiti sve moguće posledice, krajnje ravnodušno. Vi ste sebi najvažniji! Neće vas voleti? Ogovaraće vas? Okrenuće glavu kada vas vidi? Pa šta?

Kada bilo ko od nas donese konkretnu i jasnu odluku, ona naravno ne može svima da odgovara. I ne treba.

Ponekad vaše „ne“ ne traži dodatno pojašnjenje, ali neizostavno traži dozu ljubaznosti i topline. „Kupite ovaj proizvod, na akciji je!“ „Ne, hvala.“ Samo „ne“ manje govori o vašoj nameri i odluci, a neprijatno je.

Ali i tada važno je znati da li ćete proizvod kupiti ili nećete. I biste i ne biste? Komentari: ružno je, kakva vam je ovo cena, ovo ništa ne valja, ima tamo jeftinije, nisu primereni ni konkretni. Bez obzira što ćete možda na kraju i biti kupac, ostaje gorak ukus u ustima, ma s koje strane da ste. Ako ste prodavac, najbolje da ranije završite komunikaciju sa: Hvala lepo, doviđenja! (primer je iz svakodnevice, a može biti iz bilo kog segmenta života, nije savet za prodavce, uloge kupca i prodavca su simbolične).

Važno je biti konkretan, kako u svojim razmišljanjima i odlukama, tako i u načinu na koji se one verbalizuju. Hoćemo li imati decu? Belo ili crno, hoćemo ili nećemo? Ne možemo ih imati malo, probati, začeti da se predomisliti. Možemo, ali to nije dobro.

Kada nismo konkretni, najviše štete pravimo upravo nama samima.

Ljudi ne vole konkretne odgovore zato što ih podsećaju na to koliko su sami, iz neodlučnosti, napravili grešaka: ušli u vezu za koju je od početka bilo jasno da neće biti u skladu sa njih dvoje, upisali fakultet i dugo bili upisani, pa umesto da ili odustanu ili ga završe, bili u vakuumu i izgubili godine. Dugo se premišljali gde će na odmor, a kada su odlučili, sve što im je bilo interesantno su bukirali drugi.

Neki odlučni i konkretni ljudi.

Da, između bele i crne postoji čitav spektar boja, ali na raskrsnici su dva puta, a kako mnogi teško biraju samo jedan, nije im lako ni da prihvate ljude koji to mogu.

Zato ih i (ne) vole. Odnosno, s jedne strane im se dive i voleli bi da budu kao oni, a s druge hrane svoj ego nesimpatijama prema tim ljudima, obično ih opisujući kao drčne, bezobrazne, sebične i tome slično. Dugoročno gledano, jednog dana biće im zahvalni na iskrenosti i konkretnosti.

Teško je voleti one koji imaju ono što bismo mi voleli da je deo nas. Koji imaju da formiraju i daju konkretne odgovore.

Tekst: Željka Zebić