„NEĆU“ – kako nekome reći? Šta će taj pomisliti? Pa zašto neću? Neka, mogu ja to! Pa kako? Uvrediće se. Ma još samo ovaj put pa će shvatiti – neka. I tako drage moje to moje ugušeno „neću“ je polako punilo čašu u nekom tajnom džepu. Polako kap po kap, kap po kap. Znate kako je sa pokvarenom slavinom. Polako, ali se skuplja. Tako je moja čaša postala tempirana bomba. Došao je period kada je svako moje mogu, hoću, ma neka ja ću, ma nemojte vi, stižem ja, pulsiralo i pusiralo. Plavilo je i gušilo.
Jednog trenutka se sasvim iznenada, pretvorilo u prasak i bujicu, ali van svih očekivanja na nekom i nečemu nebitnom. NEĆU je izletelo! NEĆU se oslobodilo! NEĆU se ponovo rodilo! Povratka više nije bilo. U prvom momentu bilo je jako zbunjujuće videti poglede ljudi koji su moje HOĆU posedovali bezuslovno. Svi smo pomalo bili zatečeni. I ja, a i oni. Bilo je komentara kako sam se promenila, kako se sa mnom nešto dešava i slično. Međutim kao što i sve polako prolazi i dolazi na svoje mesto, tako je i moje „NEĆU“ postalo ravnopravan član. Meni je izuzetno prijalo a i nije mi više bio mokar džep.
Mislim da sam naučila važnu lekciju. Moju novu spoznaju pretakala sam i na moju dečicu. Trudila sam se da ravnopravno delim odgovornost između mlađeg i starijeg deteta. Sa više razumevanja sam počela da pratim i osluškujem njihove stavove i želje. To što su deca ne znači da ne mogu imati svoj stav. Treba im razviti samopouzdanje i tiho uputiti da pravilno postavljaju granice, kako nešto učiniti ili ne učiniti, a pri tom ne povrediti nikoga a ponajmanje sebe. Reči imaju veliku moć i umesto grubo „NEĆU“, jako fino može sve da se kaže a da ne bude niko povređen i da nikoga ništa ne guši. Već sam vam pominjala koliko je bitno voleti sebe. Jedino tako možemo kvalitetno voleti i druge. Pravo davanje nije davanje ako nije iskreno i sa zadovoljstvom, a samim tim ni primanje ne može biti ispunjavajuće. Možda sam ranije mogla osvestiti neke stvari ali ne krivim se. Da je trebalo – desilo bi se. Zahvalna sam što je do ovog saznanja došlo i sada jer kao što rekoh ranije, godine i uloge nisu nam limiti. Kako ste vi? Koristite li lažno „HOĆU“ ili oslobođeno „NEĆU“?
Danas počinje post pa ću kuvati prebranac. Nadam se iskreno da ću imati ručak za dva dana :).
Evo i vama recept da probate.
PREBRANAC
POTREBNO JE : 500 g pasulja tetovca, veliko zrno, 500 g crnog luka, 5 g lovorovog lista, 5 g bibera u zrnu, 100 ml ulja, 20 g mlevene slatke paprike, 10 g tucane ljute paprike, 10 g belog luka, 10 g soli
U duboku posudu sipajte pasulj, nalijte hlade vode dovoljno da bude dva prsta iznad pasulja, i stavite da prokuva. Kada proključa, prospite vodu, pa nalijte ponovo novu. Dodajte lovor, biber u zrnu, crni luk na krupnije komade, i malo belog luka i soli. Kuvajte dok se pasulj delimično ne skuva, isecite crni luk na rebarca i dobro upržite, dodajte malo soli i beli luk. Čim pusti miris, dodajte mlevenu i tucanu papriku. Dobro upržite i sklonite s vatre. U pleh ili vatrostalnu posudu ređajte red pasulja, red uprženog luka, i završite na kraju pasuljem. Nalijte vodom iz pasulja ukoliko je potrebno. Zapecite u rerni na 220 stepeni 25 minuta. Prijatno!
