Vesela Domaćica
Da li je proleće za sve krivo

Dobar dan
Da vam šapnem 🙂

Koliko puta vam se u toku ove nedelje desilo da ste u komunikaciji sa drugima, na obično pitanje:

– Kako si? Šta radiš? – čuli odgovor: – Ma, evo ništa. Skroz sam bezveze. Ubi me ovo vreme. Prava prolećna depresija. Nemam snage. Nemili mi se ništa!

Ili:

– Eeee, da ja ne živim u ovoj zemlji, mogao bih „to i to“, ili: – Ma, ja uopšte nemam vremena da se bavim sobom (a znate da vam među prvim sviđanjima vaše objave stiže njegov lajk).

Pokušajte da se setite koliko puta je to bilo i što je još važnije obratite pažnju da li vi to radite. Veoma je važno!

Svi mi, manje ili više, dođemo u životnu situaciju kada nečim nismo zadovoljni. To mogu biti finansije, posao, karijera, odnosi, prijatelji, sopstvena energija, porodica, roditelji… I to je zaista ok. Zaista je ok to primetiti. Konstatovati da je to tako. Nisam zadovoljna – sa tim i tim, i tačka. Međutim šta „nije ok“ ili još bolje rečeno – šta vas udaljava od trenutnog željenog zadovoljstva je ne primetiti ili ignorisati one osećaje u telu i emocije koje vas dozivaju. Recimo, ljuti ste, mrzovoljni, tužni, malaksali, bezvoljni, sa manjkom samopouzdanja, motivacije. Osećate se umorno i slabo i onda umesto da sebi postavite pitanja: „Zašto je to tako? Zašto se osećam tako?“, koja često umeju i da zabole, vi vrlo lepo sebi objasnite da je počelo proleće, ili već šta. A činjenica je da posle proleća dolazi leto i sunce više ne greje prijatno. Ono tada „peče“ – i opet nešto zbog toga nećete moći. Na jesen naravno pada kiša, a zimi sneg. I dok pocepate par stranica sa kućnog kalendara, stiglo je proleće opet. A vi? Da li se u međuvremenu osećate bolje?

Ja se kod ovakvih tema uvek setim priče jedne moje Vesele, koja je znala da se po povratku sa odmora žali kako je i tamo bila puno sama.

– On! On samo ode da pliva! Ode i ne zna da se vrati!

Kada se dobro ismejemo jer to tako buntovno i simpatično ispriča, upitamo je:

– Pa, zašto i ti ne odeš sa njim?

Ona kao iz topa odgovara:

– Pa, on je kriv. Nikad me nije naučio da plivam!

I eto… On je kriv! Država je nestabilna, roditelji me nisu podržali i razumeli. A šta se u međuvremenu dešava sa nama? Zašto nam se to nešto nije ostvarilo? Zašto nam to nije uspelo?

Ne kažem da nekada nije moguće da razloga bude i „spolja“, i da oni baš nikad ne utiču, i da mogu makar malo da uspore. Kažem samo da je veoma bitno otkriti pravi uzrok zašto je to tako. Važno je doći do odgovora da li prihvatate samoodgovornost da pustite svetlo u tamne hodnike svoje duše. Ova VEŽBA može mnogo da vam pomogne. Meni je pomogla!

Uzmite vremena za sebe i iskreno navedite šta ste to želeli da ostvarite, a niste. Napišite konkretne razloge zašto nije došlo do željene realizacije. Kada napišete, pogledajte da li su u tim razlozima zastupljena okrivljavanja drugih ili lični izgovori i opravdanja, u vidu nedostatka vremena, broja godina ili jednostavno nebitnosti realizacije. Ovu vežbu ne radite da biste dodatno otišli u okrivljavanje sebe, već da vidite kolika je vaša SAMOODGOVORNOST u sopstvenom životu. Vežbajte tako što zapažate koliko puta u toku jedne nedelje kažete nešto loše o drugima, žalite se na nešto ili nekog, ili čantrate i gunđate. Opažajte kakve misli i osećanja vam se tada javljaju i zapisujte. Važno je. Važno je jer ćete na taj način doći do spoznaje kolika je vaša samoodgovornost i koji podsvesni mehanizmi vas sprečavaju da ostvarite željeno. Ovo je veoma bitno jer jedino kada ih otkrijemo i osvestimo možemo i da ih promenimo.

Vežbajte i pišite… čekam vas na starom mestu www.facebook.com/veseladomacica1111 u kome postoji jedan specijalan kutak www.facebook.com/groups/281895349347513 gde ste od srca dobrodošli 🙂

I da… ne zaboravite da uživate u proleću koje je za mene najlepše godišnje doba.

Od vas zavisi u šta ćete gledati. Da li ćete guglati simtome prolećne depresije ili gledati u prelepi trešnjin cvet. Odluka je na vama!

S’ ljubavlju… samo vama…