Miris pozitivnog duha
Lakoća života se ne dobija, ona se stvara
Posmatrate ljude oko sebe, svoje prijatelje, kolege, ljude na ulici, i nekako vam se čini da su njima zvezde naklonjene, da im u životu baš lagano ide i da se nisu pomučili da dođu do svega toga što trenutno imaju. Pitam se samo, da li je baš sve tako, ili se vama to samo čini? Da li mislite da se do uspeha u bilo kom segmentu života stiže lagano i preko noći? Možda lagano da, ali preko noći – sigurno, ne. Za sve je potrebno i vreme, trud, koraci i puno energije. Tako da ako ste do sada verovali u uspeh preko noći, odmah zaboravite.
Ne kažem da i ja nisam nekada verovala, ali više ne. Zašto ne? Zato što znam kako, na koji način, i šta je sve potrebno da bi svako područije života, izgledalo onako kako danas izgleda. Da li je sve savršeno i da li može bolje? Dobro je, Bogu hvala, naravno da uvek ima mesta za dalji napredak i naravno da može biti još bolje.
Upamtite jednom zauvek – ne stiže se na vrh slučajno. Mnoge stvari u vašem životu niste dobili slučajno… ni vi, ni drugi, ni ja… i to je tako.
Iza tog “slučajno” stoji veliki rad, uloženo vreme, energijа, koraci, vera, strah, padanje, dizanje, brisanje prašnjavih kolena i još mnogo toga, ali to mnogi ne vide… oni samo vide krajnji rezultat.
Ništa ne pada sa neba… ni dobar posao, ni dobra plata, ni dobar partner, ni dobra deca, ni dobar izgled, ni dobar prijatelj, ni dobre prilike, ni dobra sreća…
Pogledajte svoj rezultat na bilo kojem životnom polju, zdravlje, ljubav, porodica, finansije… Kakve rezultate vidite? Da li vam se dopada to što vidite? Tamo gde nešto nije dobro, znate šta vam je činiti. Naravno da ne može ništa preko noći… ali korak po korak, sa verom i sa puno rada… do zacrtanog cilja… cilja sa datumom.
Ja to tako… I još nešto, za sve je potrebno vreme, dobra volja i naravno neko ili nešto da vas na tom putu motiviše, kako biste na tom putu istrajali. Nekada je to dobra knjiga, nekada su to ljudi koji lepo govore, nekada je to samo pročitani citat, afirmacija… Možda nije ni važno šta je i ko je – važno je da na tom putu istrajete, da ne posustanete, da se ne pokolebate i vratite, a da niste ni pokušali nešto da promenite ili nešto da postignete.
Strah je često krivac vašeg povratka u onu zonu komfora, za koju znamo da i nije baš tako komforna, ona vam je samo tako poznata. Strah je normalan pratilac svakog putovanja, pa i vašeg. Nemojte dozvoliti da vas uplaši, pogledajte strahu u oči i nastavite dalje… važno je da ne odustanete, jer možda ste samo korak do cilja, neka vam to uvek bude na pameti. Postavite tada sebi baš ovo pitanje: Šta ako sam na korak do cilja?
Neka vam cilj uvek bude pred očima, usmerite se ka njemu, a ne ka strahu. Strah je tu da vas podseti da nešto morate meriti dva puta, da budete obazrivi, da učite, da možda treba samo malo da zastanete, da se odmorite, ali nikako da odustanete.
Ne stiže se lako do cilja, ali smo danas svedoci da ne postoje neosvojivi ciljevi. Ako je samo jedan čovek uspeo, možete i vi, a znate šta vam je sve za to putovanje potrebno. I kao što rekoh, lakoća života se ne dobija, ona se stvara, upornošću, vrednim radom, koracima, voljom, verom i željom da se stigne tamo gde vam srce želi. A, da, na to putovanje ponesite miris pozitivnog duha, tada će vaše putovanje biti lakše, lepše i lagodnije.
