Vesela domaćica
Odmor je kada sreću nosite u sebi

Dobar dan 🙂
Da vam šapnem…

Kako ste? Šta radite? Jeste li se odmorili ili ste se od odmora možda i umorili? Znate i sami da mnogi od nas preko cele godine čekaju odmor. Raduju se i planiraju i nekako unapred organizuju sve, željno iščekujući te dane kada će moći svoje vreme da iskoriste kako žele i posvete ga kome žele. Kuju se čitavi planovi, prave spiskovi kupujući sitnice i neophodne stvari unapred, kako bi se to vreme odmora kad nastupi moglo baš, ali baš kvalitetno iskoristiti. Veoma često sam slušala rečenice: “E, samo da počne! Da samo dođe taj dan (deseti, petnaesti ili dvadeseti – zavisno od pojedinačnog rasporeda), i sve će mi laknuti. Ma ima konačno da odahnem!“ I zaista verujem, mnogi odahnu.

Rastegnu i protegnu svoje jutarnje kafice prethodno isključivši alarme bar na tih dvadesetak slobodnih dana. Kasnije se dižu roletne a i kućne haljine zablistaju i zasijaju veselo jer su dočekale svojih pet minuta u odnosu na svoje elegantne i popeglane drugarice koje imaju primat u svakom radnom danu u odnosu na njih. Obraduju se i koferi, kao i raznorazne torbice zatrpane po fijokama i odložene po ćoškovima jer konačno kreću na put. Nikome nije bitno da li je put kraći ili duži. Da li je na more, selo ili planinu jer put je put i nekako se oseća radost i euforija. Naravno bude tu i nervoze i nestrpljenja i viška spakovanih stvari ali to ništa nije toliko strašno. Sve se nekako premosti i nadomesti misleći se na čas kad će se stići tamo negde. Međutim, primetila sam da ono što veoma zasmeta, razočara i poremeti je to što u te iste kofere većina od nas spakuje i dosta onih svojih unutrašnjih, potisnutih „stvari“ kojih svakodnevno ne uspevamo da se oslobodimo a koje u nama izazivaju nemir i nezadovoljstvo.

Ovo vam naravno govorim i pišem iz ličnog iskustva a i raznoraznih iskustava dragih ljudi iz svoje okoline. I pored divnog zalaska sunca koji se ogleda na morskoj pučini, i pored divnog cveta koji se lagano njiše na zelenoj livadi, i pored svežeg planinskog vazduha koji u divno jutro umiva naše grudi – ne oseti se lakoća. Potkrade se osećaj težine i nezadovoljstva koji ako ga imamo, nosimo u sebi bilo gde da krenemo i odemo. Iako nam to naravno ne odgovara, on je sastavni deo nas jer svuda su ogledala ista. Ona ne lažu, već iskreno svedoče našoj sopstvenoj slici, bili mi negde na odmoru ili ne. Naša želja i očekivanje da ćemo ako odemo tamo negde biti zadovoljniji i srećniji je dragi moji još jedan pokušaj bežanja od sopstvenog sebe i traženja trenutne sreće van nas samih.
Ne znam da li se slažete sa mnom ili ne, ali ja sam ovo iskusila na sopstvenoj koži. Bilo je odmora koje sam jedva čekala a stižući tamo shvatala da odmor nije odmor ako on nije i u mojoj glavi. Umesto da uživam u ambijentu koji me je okruživao, u mislima sam bila kući ne dozvoljavajući sebi opuštanje.

Ove godine nije bilo sa mnom tako, ali sam imala na plaži priliku da me dve komšinice podsete na staru mene. Od neke nervoze, neopravdane brige i nekog samo njima znanog nemira vrtele su se i meškoljile propuštajući čarobne momente našeg divnog sadašnjeg trenutka. Izgledalo je da su na odmoru jer moraju, sa fokusom na raznorazne sitnice koje su im kvarile udobnost. Prećutno razumevanje koje sam osetila prema njima u meni je izazvalo talas velike zahvalnosti i zadovoljstva što sam se osmelila i upustila u ovo divno putovanje da što bolje upoznam i osvestim sebe i velikom metlom počistim šta ne valja. Šapnuću vam još i ovo da je ovo moj prvi odmor na kome nisam pročitala nijednu knjigu. Želela sam i uspela da se prepustim divnim trenucima uživajući u sopstvenim mislima, plavetnilu divnog Jadrana, zlatnog sunca i beskonačnog neba. Plivajući tako, dok je prohladna morska voda milovala moje telo do mene je „niotkuda“ doplivalo belo pero kao znak na putu i svetionik u noći!

Dragi moji, ja naravno opet žurim da nešto krčkam iako sam vas veoma, veoma poželela. Pišite i dodjite na druženje na www.facebook.com/veseladomacica1111, čekam vas tamo a danas ću sa vama podeliti divan recept lagane čorbice.

ČORBA OD GRAŠKA I PILETINE

Potrebno je: jedno manje pileće belo meso bez kosti, jedna glavica crnog luka, 300 g očišćenog graška, 4 kašike ulja, goveđa kocka za supu, so, kašika brašna, jedno jaje i po ukusu malo mirođije ako volite. Priprema: na dve kašike ulja propržiti luk i meso iseckano na kockice. Dodati grašak, so, kocku za supu, naliti malo vode i pustiti da provri. Potrebno je napraviti zapršku od ulja i brašna i zapržiti čorbu. Kad je sve gotovo začiniti sve razmućenim jajetom i seckanom mirođijom. Prijatno!

PS: Ne čekajte odmor da biste uživali i uživajte odmah u sebi jer sigurno imate dosta razloga za to!