Tehnike samopomoći
Piši, jer čim vidiš – dupliraš!

Rekli bismo da reči koje se prenesu na papir nemaju nikakvo značenje, a da li je tako? Kad vam stigne papir sa obaveštenjem da treba nešto platiti, koliko se iznervirate? Ili kad vam stigne obaveštenje da ste primili neki novac, koliko se obradujete? Kad vidite da vam neko piše neku lepu poruku reagujete u skladu sa napisanim. To takođe vidite kroz potvrdu da sve te reči napisane bilo u novinama, časopisima, knjigama, udžbenicima, prenose određene inormacije u naš um pa onda plačemo kad čitamo knjigu punu nežnosti, nadahnemo se pozitivnim rečima ili nas novine izbace iz takta, iznerviraju jer pišu nešto što je po našem mišljenju glupost… To su samo slova na papiru, zar ne? Ili su to informacije, koje naše oči očitaju i onda misleći o tome pokrećemo emocije, osećamo se na određen način u skladu sa onim što su naše oči očitale.

Zato ne pitajte zašto da pišete… jer čak i u onim knjigama ili novinama ili računima ničeg stvarno nije bilo sem neke informacije, impulsa neke ideje a mi smo to vrlo iskustveno shvatili kad smo očitavši našim očima to emotivno iskusili. Pišite i pišite tako da vas to raduje jer taj dupli ili višestruki efekat koje će potpomognuti čulo vida, pokrenuće lavinu emocija i misli koje će svakako dobiti fizičku manifestaciju. Prva manifestacija je emocija, druga je na papiru i nju očitava naše čulo vida. Vidljiva je i treća, pomerena u budućnost i ispoljena u ogledalu realnosti.

O značaju ovog efekta najbolje znaju ljudi koji prišu scenarije za filmove. Da bi dobio jasnoću, oni scenario prenesu na papir, pa se aktiviraju kokreatori u toj filmskoj priči, pa se to onda prenese na filmsko platno, to jest dobije kompletno fizičko manifestovano iskustvo.

Sve ono što gledamo pojačava kružni tok signala i pokreće emocije.

Piši, zapiši, zabeleži, svedoči!