Vesela domaćica
Ne sudite da ne budete osuđeni

Dobar dan 🙂
Da vam šapnem…

To sam pre nazivala slučajnostima a sada to nazivam sinhronicitetom ili manifestacijom svojih misli u realnosti. To je ono kada o nečemu razmišljate a odmah zatim u vašoj stvarnosti se desi da pred vas iskoči neka vest, pasus, članak ili bilo šta o tome. Ja sam ovim saznanjima oduševljena i veoma zahvalna. U zadnje vreme veliku zahvalnost sam osećala baš zbog tog mog „buđenja“ (nazvaću ga tako) jer su moja dečica u periodu puberteta i adolescencije, kada nekako traže sebe, pa mogu da im prenesem moje nove spoznaje kako bi što lakše i bolje došli do odgovora i olakšali sopstvenu svakodnevnicu. Iako njima u početku moja promena nije prijala baš u potpunosti, sada je nekako sve došlo na svoje. Često se desi da mi sin pošalje neki status, poruku ili opasku na teme koje pratim, pa zajedno to razmotrimo i to me baš obraduje.

Tih nekih mojih dana sam između ostalog i razmišljala kako bi bilo lepo da je u škole pored svih predmeta koji nam trebaju ili ne trebaju (po mom mišljenju) bio uveden i predmet o emocionalnoj inteligenciji. Ubeđena sam da bi nam svima bio od koristi i doveo do napretka čitave nacije. I tako pregledajući novosti na FB pred spavanje, naiđoh na jednu debatu, čak raspravu na temu novosti koje Novak Đoković u okviru svoje humanitarne organizacije uvodi u naše vrtiće i škole. Sinhronicitet. Međutim umesto da budem srećna zbog još jedne potvrde našeg divnog zakona privlačenja ja bih silno uznemirena i takođe se i ja nesvesno nađoh na testu. Toliku količinu osude, razjarenog ega i nerazumevanja odavno nisam imala prilike da vidim jer realiti programe i političke emisije nikako ne pratim :). Toliko toga na jednom mestu – pogotovo na takvom! U pitanju je bila jedna naša verska FB grupa koju, nadam se da razumete, neću imenovati. Pojedinci su komentarisali, osuđivali, pa čak u ponekom komentaru bili i neprijatni. Naravno da je bilo i svesnih učesnika koji se nisu toliko bavili da li je tema po njima ispravna ili nije. Oni su pokušavali da im stave do znanja da nije lepo suditi. Ja se takođe ovde neću baviti promovisanjem Novakove ideje. Lično sam njegov veliki fan i obožavatelj. Sate i sate sam provela uživajući u njegovoj igri. Divila sam se i divim se i dalje tom mladom čoveku, velikom i disciplinovanom sportisti i po mom mišljenju najboljem promoteru našeg naroda na svetskoj sceni. Opet naglašavam LIČNO bih svoju decu da su u tom uzrastu dobrovoljno upisala na taj program bez ikakvog straha i predrasuda da će biti članovi nekakve sekte ili biti udaljeni od lične vere.

Međutim meni se kroz ovu temu opet otvorilo pitanje: „Ko sudi? Čemu i kome i zašto? Zar je teško sagledati drugog iz više uglova, porazmisliti i razumeti – jednostavno prihvatiti? Zar je toliko lakše napasti i osuditi pogotovo u jednoj takvoj grupi koja promoviše našu veru, empatiju i milosrđe? Kontradiktorno i zbunjujuće skroz, bar za mene koja se u ovom svom monologu nesvesno nađoh na testu. „Da li ja sad sudim“? Pre bih upala u sopstvenu zamku ali sad to već na vreme prepoznam. Zastanem. Osvestim.

U ovom trenutku setila sam se čuvene Isusove izreke iz besede na gori: „Ne sudite da ne budete osuđeni“! Sputala sam i smirila svoj ego i prihvatila neistomišljenike. Nisam imala pravo i htela sam da sudim. Odustala sam od prosuđivanja šta ove ljude navodi na takve komentare znajući da nezadovoljstvo sobom, strah i neznanje često nesvesno hrane ego dozvoljavajući mu dominaciju. Iako bih ja ukazala poverenje projektu, iako ja ne mislim isto, nemam pravo da sudim. Jedno je ne misliti isto, odnosno različito od drugih i ne slagati se sa nečim, a sasvim drugo je napadati, suditi i optuživati. Shvatila sam na vreme da u carstvu ega pobede ne postoje i da car postane podanik sopstvenog sebe.
Kako ste vi? Šta radite? Javite se www.facebook.com/veseladomacica1111
Čekam vas sa divnim čokoladnim kolačem i naravno čašicom razgovora 🙂

ČOKOLADNI KOLAČ

Potrebno je: 3 šolje jogurta, 3 šolje brašna, 3 šolje šećera, 4 kašike kakaoa, 1 šolja ulja a može i 2/3 šolje i 1 kaščica sode bikarbone. Svi sastojci se zajedno umute i razliju se u pleh u kome se peku. Smesa se peče u rerni oko pola sata na 200 stepeni. Kada je pečen i malo prohlađen, kolač se iseče na kocke i prelije glazurom. Za glazuruje potrebno 200 g čokolade za kuvanje, 100 ml mleka i 4 kašike šećera.
Veoma je omiljen u mojoj porodici. Probajte i prijatno!