Antistresne ženske priče
Ovo je tvoj idealan partner
Dobar drug mi se poverio da će za vikend zaprositi devojku. Kaže – sa njom ima mir. Svake noći kad legne i ujutru kada se probudi, pomisli, to je tačno ono što želi. Iako su svega oko pola godine zajedno, siguran je da čini pravu stvar.
Pre nje, bio je u šest godina dugoj i turbulentnoj vezi, te sam pomislila da možda nije ni čudno što ga je sada mir privukao. No, pokolebala me je drugarica koja je pre par meseci konačno „dala priliku“ svom dugogodišnjem prijatelju. Iz aviona se svaki put videlo koliko je zaljubljen u nju, ali ona je negovala samo prijateljstvo, jer nije izgledao kao lepotani u koje se zaljubljivala i nije joj izazivao „leptriće u stomaku“. Mada, često se nije znalo da li su brže odlazili svi ti neviđeni frajeri ili njeni leptirići u stomaku. Sama je nekako imala potrebu da objasni „prelaz“ sa druga na dečka, pa mi je rekla – nestvarno je srećna i mirna. I ne može verovati da je sve vreme bio tu, a da nije shvatala da je ta sigurnost u njegovu ljubav sve što joj je u životu potrebno.
E, ovde dolazimo do tačke – ko je zapravo naš idealan partner. To nije lepotan ili pametnjaković, bogati ili zgodni, plavooki ili tamnoputi. To je tačno onaj sa kojim osećamo duboki mir i u čiju smo ljubav sigurne. Kako bih testirala ovu činjenicu, pokušala sam da se prisetim svih parova za koje bi se moglo reći da su idealni i shvatila da je „teorija“ ispravna – apsolutno svi oni imaju spokoj sa svojim partnerom. I svi oni su imali u životu različite faze i bilji ljuti, imali teške momente, ali uvek je jedna nepromenljliva iskra ljubavi bila ta koja pobeđuje sve prepreke.
A znate odakle im ta iskra dolazi? Od njih samih! Radi se o ženama i muškarcima koji su svesni i zadovoljni sobom, koji nemaju potrebu da švrljaju okolo, da pobegnu, pa se vraćaju, da se traže do šesdesete. To su ljudi koji su svesni svojih mana i vrlina, prihvataju ih kao takve i samim tim, nemaju baš nikakav problem da i svog partnera prihvate sa svim njegovim snagama i slabostima. Oni nastoje da svoj život učine što lepšim i da prevazilaze slabosti, te tako i partnera žele iskreno da usreće i razumeju, umesto da osuđuju njegove mane.
Tako, dolazimo do pitanja – da li se partner traži? Ako se traži, onda poverujemo da će nam ga što više izlazaka na mesta gde se skupljaju „poželjni primerci“ sigurno obezbediti. Pa kad ga ni tamo ne nađemo, onda se osamimo u kući i čekamo da se pojavi ni od kuda i ne radimo ništa, samo čekamo. Vremenom, usamljenost i pasivnost nas zgužvaju u svoje okrilje i onda postajemo ili „ponosne žene koje će bolje ostati same, nego pristati na kompromise“ ili „slobodne žene koje daju previše prilika neprimerenim tipovima“.
Pages: 1 2