Antistresne ženske priče
Ja nisam ono što ti misliš o meni

Znate onu scenu kad, recimo, u prodavnici obuće, ugledate neke grozne cipele i pomislite „ko bi ovo kupio“, a onda vam tu misao prekine glas čija vlasnica upravo želi da proba i kupi pomenuti ozloglašeni primerak. Mene ovakve situacije uvek zabave, jer nam iznova pokazuju koliko različito svaki čovek može gledati na jednu istu stvar. Tako je, valjda, nastalo i ono „o ukusima ne bi trebalo raspravljati“.

Ako ovu činjenicu, međutim, primenimo na međuljudske odnose, uglavnom nam takve scene ne izmame osmeh na licu, ne smatramo ih bezazlenima i često godine prođu dok očistimo otrove koje smo sami sebi nametnuli. Mislim na one situacije u kojima nam neko kaže nešto loše o nama samima ili viče na nas, vređa nas, čak nipodaštava, a mi onda hoćemo da puknemo od tuge i mučenja pitanjima – zašto nam je to rekao, da li smo mi zaista takva osoba? Počinje preispitivanje koje zna da dovede do faze ozbiljnog odricanja od ljubavi prema sebi, strahova i narušavanja psiho-fizičkog zdravlja.

Imajući u vidu pomenuti primer različitih ukusa u odnosu na jedan isti par cipela, gde znamo da je u redu da se nama ne dopadaju, a drugom dopadaju, zašto nam je toliko teško da razumemo da to što neko o nama misli loše, može biti samo njegova stvar i mi ne moramo imati bilo kakvu potrebu da se sa tim mišljenjem identifiujemo?!

U redu je da imamo različit pogled na istu stvar

Svi i te kako dobro znamo da uvek ima ljudi i okolnosti oko nas, od kojih nam se neke dopadaju, dok druge izazivaju nemir i nelagodnost. I gde god da živimo, radimo, provodimo vreme, uvek se nađe nešto i neko koga mnogo volimo i ko nam prija, kao i oni potpuno suprotni zbog kojih se nerviramo i ne možemo mirno da spavamo. Jedini ko nam na kraju ostaje, pored svih spoljnih situacija i ljudi, koji su promenljivi smo mi sami. To nam jasno govori da spoljne okolnosti i druge ljude ne možemo menjati, već samo svoj odnos prema njima. Istovremeno, to bi značilo da ni drugi ne mogu menjati nas, već samo svoj odnos prema nama samima.

E sad, kad uključimo emocije, tragove dugogodišnjeg vaspitanja, navika, znanja i neznanja, upadamo u situacije u kojima zaboravljamo na sve ove činjenice i nastavljamo da se nerviramo. Konflikt uvek nastaje tamo gde se ne slažemo sa nekim oko stava, mi mislimo jedno, a sagovornik drugo. Imamo opciju da nastavimo konflikt i nerviramo se ili da promenimo nešto. Ako nastavimo konflikt, ne bi trebalo da zaboravimo da nemir koji u nama proizvodi ostaje u nama samima, ne u osobi sa kojom smo u konfliktu. To ne naš nemir. On remeti naše dobro zdravlje i mir. U slučaju da odlučimo da rešimo konflikt, prva lekcija koju bi trebalo da savladamo je – da prihvatimo da rešenje zavisi od nas samih i našeg odnosa prema situaciji.

Razumem i svoje i tvoje slabosti i osećam zadovoljstvo zbog toga

To tačno znači da je važno da budemo sigurni da smo dali sve od sebe da budemo ono što jesmo, da nismo nikoga varali, niti lagali. Tada nam neće biti teško da razumemo da je loše miljenje ili ponašanje druge osobe prema nama, samo njena slabost. Da možda ta osoba ima druge brige, nerešene dileme u sebi i oko sebe, zbog kojih ima tako mračan stav i svoj fokus stavlja na nas umesto na sebe. Ljudi koji se ne bave sobom i ne prihvataju svoje slabosti i vrline, obično se ponašaju agresivno.