Red paradoksa, red logike
Basarin kabare
A vi sami izaberite šta ćete videti na jedan, a šta na drugi način. Možda ćete se smejeti tokom cele predstave, moguće da ćete od smeha i zaplakati, ali nema šanse da ostanete ozbiljni.
Ovo je novi pozorišni komad kod nas. Krajem januara premijerno izveden na sceni „Slavija“ u Beogradu (pre toga igran samo u Svilajncu, jednom), ostaje na repertoaru ovog pozorišta. Ali, igraće se i u drugim gradovima Srbije, zavisno od interesovanja publike, mogućnosti i onih koji na lokalu brinu o kulturi.
Sigurno će biti tražen, jer je autor teksta Svetislav Basara, čovek koji ume jednom rečenicom da kaže više nego što mnogi uspuju tek celim romanom, a neki ni tada. Duhovit, ponekad lepšavo, ponekad bolno, tekst je napunio paradoksima našeg postojanja na ovim prostorima, ali tako da se baš niko ne bi smeo osetiti prozvanim.
„Basarin kabare“ je režirao Irfan Mensur, koji se i pojavljuje na sceni zajedno sa Nedom Arnerić i Slobodanom Bodom Ninkovićem. Sve se dešava u realnom vremenu – poslednji minuti pred Dnevnik na jednoj nacionalnoj televiziji izmišljenog imena, zatim „gledamo“ tu informativnu emisiju i njen kraći politički dodatak, odnosno intervju važnog političara, koji mnogo govori ali ništa ne kaže.
I to sve na rođendan vođe, predsednika države, 9. marta 2084. godine. U nekoj drugačijoj Srbiji. Ali, koliko? Da li i boljoj ili samo – drugačijoj?
Kako je, dakle, reč o ne baš bliskoj budućnosti, niko ne može da bude siguran da li je i jedan lik gradio po uzoru na određenu osobu iz stvarnog života. Ali, ako nekome zaliči na jednog čoveka, moguće da će meni biti sličniji nekom drugom.
Zapravo, bukvalno sve u predstavi svako od nas može videti na drugi način – nije slučajno Basara jedan od najboljih pisaca. I kad pominje ljude koji su zaista obeležili, na ovaj ili onaj način, naše postojanje, nikoga ne vređa.
Ali, kao da nam poručuje: U ovom pravcu smo krenuli, ako vam se sviđa, onda ništa.
Kako do tog nečeg još nismo stigli, apsurdima te neke naše budućnosti možemo slatko da se smejemo.
I ne samo naše nego globalne sutrašnjice, proistekle iz ovog čudnog vremena čiji smo svedoci, tih brojnih kobajagi prijateljskih odnosa i susreta a u stvari uglavnom sebičnih interesa. I pomislimo idemo li unapred ili – unazad?
Pages: 1 2