Komunikacija koja to nije Zašto čujete neizgovoreno

Komunikacija koja to nije
Zašto čujete neizgovoreno

„Čizmice su joj bile mokre od barice ispred njene kuće“. Šta sve možemo da čujemo? Da je padala kiša, a ona jadna nije mogla da izbegne baru i upropastila je čizmice. Ili: da je komšija prao auto, perači ulice, pukla cev, ali kiše nije bilo, možda i da je podetinjila i namerno skočila u baricu nasmejana, a čizmice su bile gumene, baš za vodu, ili takve da im malo vode ne smeta. Ono što jeste istina je: da je bila u čizmicama, da je ispred njene kuće bila bara, da je stala u nju. Ostalo mi kreiramo, a da nije rečeno.

Tipično je da čujemo da neko kaže da nešto „mrzi“ kada kaže da „ne voli“, a zapravo mržnju nije ni pomenuo, možda je ravnodušan? Ako neko kaže da je „u centru grada gužva u saobraćaju“, spremni smo da kažemo da se taj neko žali, da je nervozan zbog toga, akoo kasni da se pravda. U suštini, reč je o jednostavnoj konstataciji: u centru je gužva u saobraćaju. Sve ostalo mi kao slušaoci dodajemo.

Ova potreba ljudi da čuju ono što nije izgovoreno, ili napisano, koristi se u svetu marketinga, mnoge reklame i kampanje oslanjaju se na tu našu potrebu da tumačimo na svoj način. Nedavno je veliki procenat ljudi kada je pomenuta „beba“ čuo i „ljudska“, dakle dodao je to u tumačenju rečenog, neobraćajući pažnju da ima osam meseci i prohodala je, što eliminiše bebe ljudi, koje u tom uzrastu ne hodaju.

Važno je da u odnosima sa ljudima do kojih nam je stalo, koje volimo i želimo u okruženju i komunikaciji, težimo da što manje čujemo ono što nije ni rečeno. Da, kada primetimo da objašnjavamo tuđe reči nateramo sebe da se zaustavimo. Ako imamo neke sumnje, tražimo pojašnjenje, direktno i jasno.

I najvažnije: budemo spremni na vrlo prijatne ali i mnogo neprijatne odgovore koje možemo dobiti. I da ih ne tumačimo iz našeg ugla posmatranja dalje, nego budemo zahvalni na iskrenosti.

Kada imate vremena, igrajte se razmišljajući o nekim rečenicama, šta je stvarno a šta dodajete. Zastanite i zamislite se o svakoj reči. Ovo može biti i vrlo zanimljivo, zabavno i tokom druženja sa prijateljima.

A posebno će biti korisno kada bude trebalo da zaista čujete ono što nije rečeno, odnosno uočite poruke koje su skrivene u rečima sa drugim značenjem, a uglavnom zato što ljudi jasnim govorom ne žele da nas povrede, žele da izbegnu sukob, reše situaciju što bezbolnije, ostave odšrinuta vrata za neki drugi put ako shvate da su pogrešili.

Kako ćete onda znati da li da čujete samo rečeno ili ipak malo analizirate? Ako nečije reči nose drugu poruku od izgovorene, obično je red reči manje običan i opušten, neke reči se naglašavaju, ponavljaju (ne, ja zaista neću doći – neću doći), ako je reč o dopisivanju na pitanje zašto čekate dugo odgovor a često ga i ne dočekate, a ukoliko ste fizički zajedno reči su praćene nešto drugačijim, čini vas se i nervoznijim pokretima tela i mimikom koju do tada niste viđali.

No, vi ćete se najbolje osećati ako sebe zaustavite u tumačenju i budete otvoreni i iskreni. Ako pitate za razlog i krajnje smireno kažete zašto vas odgovor zanima i kako se osećate.

Tekst: Željka Zebić, iz ugla NLP practitionera
Antistres misao