Vesela domaćica
Menjajte sebe, niko drugi vam nije kriv

Dobar dan vesele/i moje 🙂
Da vam šapnem…

Danas sam šetala, bio je predivan dan. Išla sam polako ulicama moga grada. Ljudi su izmileli napolje da ugrabe malo sunca. Svi smo ga poželeli. Dugo je bilo hladno. Šetajući nailazila sam na mnogo poznanika, mada sam posle dok sam analizirala dan uz kaficu, zaključila da bolje da nisam. Ne zato što ne volim ljude, već zbog primljenog tereta i žalbi koje je svako istresao pojedinačno za tih par minuta.

Nekako posle običnog pozdrava i pitanja šta ima, šta se radi, kreće bujica nezadovoljstva. Neko se žali na vreme, neko na platu, neko na državu, na predsednika, račune za struju, rastegnut školski raspust, poskupela drva, nestašicu peleta. Svi su mučili svoje muke. Bilo je tu i priče o nesporazumima, o svađama i ono čuveno – dokle više. I zaista drege moje/i dokle više?

Dokle će većina tražiti opravdanja i izgovore u drugima?

Nadam se da me nećete razumeti pogrešno. Nisam ja nikakva svetica ili osoba kojoj samo cvetaju ruže. Imam i ja svoje vetrenjače. Naiđu i meni dani kada bih iskočila iz sopstvene kože, nemoćna da se suzdržim pred naletom negativnih talasa. I meni stignu računi i neplaćene rate. Takođe mi i pored svog znanja, izučavanja duhovnosti i zakona privlačenja, proradi ego. Desi se da posrnem i padnem sapletena u trnje očekivanja, nade i uzaludnih pokušaja. Dozvolim sebi i mislima da me nose i odvuku od sebe i od svoje duše. Dozvolim da potražim sreću na drugim mestima, izvan sebe, tamo gde je nema. Bude dana kada me nemir obuzme celu i izgovorim bujicu reči i koje mislim i ne mislim. Ali drage moje, ja tada zastanem. Osvestim sve to i prihvatim i priznam da je sve do mene. Shvatim da sam ja pokazala slabost i da mi niko nije kriv. Razumem ja da smo svi mi u nekim svojim zonama konfora. Tamo nam je ušuškano i donekle bezbedno… međutim ne donosi zadovoljstvo. Nemir je i dalje prisutan. Onda se i postavi pitanje – šta dalje? Kako?

Pa lepo… Dovoljno je za početak shvatiti, da mi, neminovno po zakonu privlačenja koji radi, prihvatili ga ili ne, dobijamo u realnosti potvrde naše frekvencije. Kako zračimo tako i privlačimo, to su i bez motivatora govorile i naše bake. Ja lično, kada sam pre par godina spoznala neke stvari,  napravila sam taj korak. Iskoračila sam iz moje zone u kojoj sam se danima gušila. Vrtelo se sve u krug i ja, i nezadovoljstvo. Nije bilo lako. Bilo je više pokušaja ali svaki novi uspešan korak donosio mi je nagradu i potvrdu da sam na pravom putu. Ja sam iskoračila a da li ćete vi – ne znam… na vama je…