Kolumna Ivane Gavrilović Stanković
Da li ste dobar slušalac?
Slušajte stotinu puta, razmislite hiljadu puta – recite samo jednom
Da li vam se dešavalo da dok pričate sa nekim učtivo klimate glavom u znak odobravanja, a razmišljate o nečemu drugom? Sigurno je bilo i prilika kada ste se proveravajući najnovije vesti na društvenim mrežama, uključivali u razgovor samo onda kada vam je neki deo bio posebno zanimljiv, a sve ostalo ste obrisali ili iskrivili? To znači da niste aktivno slušali svog sagovornika.
Nedavno sam se srela na kafi sa jednom koleginicom. Imala sam žarku želju da joj ispričam sve ono što mi se dogodilo od našeg poslednjeg susreta, a ima tome skoro godinu dana. Bilo je tu lepih stvari koje sam htela da podelim sa osobom koja mi je oduvek bila draga. I baš u trenutku dok smo se smeštale za sto, zaustih da kažem kako sam srećna što je konačno vidim i što smo najzad izdvojile slobodan trenutak u našim gustim rasporedima, ali me ona preduhitri i otpoče svoju priču, tačnije dug monolog koji je trajao dva sata. Pomno sam pratila njeno „izlaganje“ i uporno se trudila da dođem do reči i postavim neko pitanje, ali ona je samouvereno držala monopol u komunikaciji, te sam se osetila kao neravnopravni učesnik. Na samom početku pomislila sam kako je egocentrična poput deteta koje neprekidno želi da bude u centru pažnje, ne mareći za potrebe drugih. A onda sam se u trenutku prenula i zaključila – pa i ja sam nekada imala jaku potrebu da budem glavna u razgovoru. Nakon što sam to osvestila, ubrzo sam ostavila pričanje svojih ličnih doživljaja po strani i apsolutno se posvetila njoj. Znala sam da prolazi kroz veoma težak životni period, da joj nedostaje podrška partnera i da ima puno problema u porodici. Njoj je jednostavno bio potreban slušalac. To je najmanje što sam mogla da joj poklonim – svoje svesno slušanje; za nju važno, a za mene dragoceno.
Kada aktivno slušamo svog sagovornika, pružamo mu punu pažnju, saosećamo sa njim i uključujemo se u njegov svet svojom prisutnošću, na taj način mu odajemo poštovanje, a mi postajemo tolerantniji, fleksibilniji i razumniji. Prateći njegov govor, ponašanje, osećanja i neverbalnu komunikaciju dok održavamo kontakt očima i posmatramo izraz lica, možemo otkriti da su njegovi pravi motivi neretko u skladu sa tim kako mu telo reaguje na pojedine elemente komunikacije. S obzirom na činjenicu da brže mislimo nego što govorimo, uvek nam preostaje dovoljno vremena za razmišljanje dok slušamo i tada uglavnom pratimo svoj unutrašnji dijalog i pripremamo se za ono što ćemo mi reći. Često nismo svesni koliko smo zapravo sebični u razgovoru sa drugim ljudima i koliko se trudimo da mi budemo interesantni. U stvari, treba da budemo zainteresovani za druge i njihove priče. Tako razvijamo bliskost i toplinu zato što je ljudima prijatno kada im neko ukaže čast i pažljivo ih sasluša, pa i mnogi potencijalni konflikti mogu biti izbegnuti ukoliko se uspešno snalazimo u ulozi slušaoca.
Dobar slušalac se postaje i to je veština koja se može razviti. Zato je važno da prvo čujemo, potom pažljivo obradimo informacije, zapamtimo ih i na kraju razumemo. Sve vreme dok razgovor traje treba da odražavamo sposobnost empatije kroz našu zainteresovanost za to što sagovornik priča, bez nepotrebnog prekidanja, pretpostavki, prosuđivanja, savetovanja i završavanja njegovih misli. Kada postavljamo pitanja poželjno je voditi računa da se ne udaljavamo od teme i da to budu konstruktivna pitanja, a preporuka je i da se služimo parafraziranjem i rezimeom. To znači da ćemo svojim rečima ponoviti sve ono što nam je osoba kazala kao znak našeg dobrog praćenja. Dok pratimo tuđa osećanja, ali i vlastita, usklađujemo se sa drugom osobom i dolazimo do potpuno novih stvari otvoreni za nešto drugačije. Jer, aktivno slušanje je umetnost smišljenog obraćanja pažnje sa umom spremnim da razume poruku i podrazumeva podršku u komunikaciji, strpljenje, trud i prilagođavanje, ali i određenu odgovornost. To je sve ono što planiram da prenesem na svoju koleginicu da bi i ona jednoga dana mogla da se pohvali kako od drugih ljudi dobija kompliment da je odličan slušalac pun razumevanja i u čijem se društvu osećaju prihvaćeno i priznato.
