Miris pozitivnog duha
Ovaj dan će biti bolji…
“Ima ljudi skromnih. Kad se ujutru probude, kad shvate da su još živi, da još uvek slušaju, gledaju i misle, prva rečenica im je: “Neverovatno!”
Takvim ljudima uvek slobodno možete reći koji je dan i datum, ne prave pitanje, obraduju se svakom.” Duško Radović
Hej, dragi moji… Dobro vam jutro, dobar vam dan… Pa vi imate ispred sebe još jedan dan!? Da li znate koliko ste vi srećni? Da li znate da je to privilegija, probuditi se, otvoriti oči, udahnutti novi dan, protegnuti se u postelji, u svom krevetu, sami ili pored nekog, ustati, ugledati drage ljude, popiti kafu ili čaj… i sve tako redom. Srećan ste čovek! Možda se u neverici pitate – kako? U odnosu na nekoga ko tu sreću, privilegiju i priliku nažalost nije imao… a kada bi imao i da je imao, sve bilo drugačije. Izvinite što moj tekst počinje baš ovako. Neko sam ko voli lepe reči, ko živi i širi miris pozitivnog duha, neko ko stavlja fokus na dobre stvari, čak na mrvice od dobrote, jer znam da će iz takvog malog semena dobrote, izrasti veliko Dobro. I to je tako i nikako drugačije.
Htela sam samo da probudim u vama zahvalnost, za taj novi dan, da vas prodrmam i probudim, da osvestite koliko imate razloga da sa osmehom dočekate svitanje, jer ste dobili priliku da učinite nešto danas drugačije, jer ste dobili priliku da kažete nekome koliko ga volite i koliko vam znači. Jer ste dobili priliku da zagrlite svoju decu, sestru, majku, oca… Koliko samo posebnih prilika dobijate buđenjem, možda toga do sada niste bili ni svesni.
Kada ujutru otvorite oči, sklopite ruke i recite samo jedno – Hvala. To može biti vaša jutarnja molitva i vaša zahvalnost, za sve, za sve ono što dobijate tim darom, darom života i mogućnošću da od danas može sve dručačije, da od danas možete sve bolje… Možda se ponekad kada vam se učini da je sve u vašem životu dobro, pitate, pa može li bolje od ovoga? Moram vam reći da uvek može bolje… i to je znak da rastete, da učite i da se razvijete na svim poljima. Ako ostanete godinama tu gde jeste, vi zapravo ne živite, vi životarite. To je vaša zona komfora, zona poznatog, gde ništa ne napreduje, gde vam je svaki dan isti, svaka godina takođe… i takav način života, će vam brzo dosaditi, postaćete mrzovoljni, potišteni, pomalo depresivni… hoću reći nezadovoljni, a nećete znati šta je uzrok tome.
Možda ćete dok čitate ovaj tekst, prepoznati sebe, prepoznati da se baš vi tako već duže vreme osećate, a niste znali da baš ta vaša ušuškanost može biti razlog takvom vašem ponašanju. Izađite iz te kolotečine, postala je i previše dosadna, umorili ste se od svakodnevice, od istih svakodnevnih ritula, postali ste zbog toga emotivno prazni, ništa se ne dešava u vašem životu. Presecite tu udobnost i uđite u nešto bolje. Novi je dan, on mora biti bolji, zato što ste vi to poželeli. Možda se pitate – kako to odjednom promeniti? Odmah vam mogu reći da se nikakva promena ne dešava odjednom, za sve je potrebno vreme, za svaku promenu treba odluka i koraci, samo ako ste na to spremni vi ćete postajati bolji, bez obzira na šta ste se usmerili i u kojoj oblasti želite da budete bolji.
