Vesela domaćica
Budite pozitivni prvo prema sebi, pa onda prema drugima

Dobar dan 🙂
Da vam šapnem…

I Vesela Domaćica ponekad bude tužna. Ne znam da li ste vi primetili da me malo duže nije bilo, ali ja jesam. Uvek primetim kada odlutam od sebe i kada se povučem u sopstvene tišine. To su oni dani kada naizgled sve funkcioniše po ustaljenom redu, obaveze se nižu i ispunjavam ih. Dani se smenjuju ali nedostaje onaj osećaj lakoće i poleta. Telom zavlada neka težina, pokreti se uspore a fina kuglica u stomaku u predelu solarnog pleksusa počne da se vrti i kruži prouzrokujući mučninu, nepogrešivo mi dajući do znanja da nisam u skladu. Ja stvarno sa tim nemam više veliki izazov. Naučila sam da pratim sopstvene osećaje i jasne signale tela koji svakom od nas šalju nepogrešive poruke. Primim ih. Prigrlim, nekad odmah, nekad malo kasnije osvestim, pa ih menjanjem fokusa promenim i već za par dana sam opet ona „stara“.

Međutim, ono što želim ovom prilikom sa vama da podelim je reakcija ljudi iz moje okoline koji primete širinu mog osmeha ili visinu tona kada im nešto nervozno saopštim. Tada krene: „E, e budi pozitivna! Šta je sad? Pa ti si pozitivna! Pa, eto vidiš koliko ti radiš na sebi i koliko si novca uložila u seminare, a tako. Pa zamisli kako je onda meni, a ti tako pozitivna nerviraš se. Eto vidiš!“

Tako zaista sav moj fini pozitivizam dođe na test. Šta im reći? Kako im fino iz uloge neutralnog posmatrača saopštiti da su malo pobrkali lončiće i pomešali kockice a da pri tom ne izgube volju da i oni postanu pozitivni kao i ja :).

Danas je na svu sreću nastupilo „New Age“ doba kada na svakom koraku i u svim medijima svakodnevno pljušte saveti kako postati, ostati i biti pozitivan. To je divno ali dovodi do raznoraznih zabluda. Biti pozitivan ne znači biti u stalnom stanju nirvane, samo se „kezeći“ na sve i svašta, lepršavo svakodnevno lelujajući. Biti pozitivan ne znači biti otupeo od osećaja tuge, besa, nezadovoljstva. Postati i ostati pozitivan ne znači nikada više u životu ne susresti se sa lakšim ili težim problemom ili izazovom, živeći u staklenoj kugli lišeni svakog drugog osećanja sem sreće i blaženstva. Pozitivna osoba sme da se naljuti. Sme da vikne, da bude nervozna, pa čak i besna. Sme da sedne i da se dobro isplače i čak posvađa ako „mora“, pa i da uvredi. Takođe, može i sme i da padne, samo što se tad pozitivizam ogleda u načinu i brzini kako će da otrese prašinu, ustane i zaceli ogrebotinu ako je ima. A ogrebotine ima svako i svako ima neki svoj d-mol, kao i naš Đole Balašević, koji kaže:

„…uhvati me čvrsto i ne popušta… lud je za tišinom, to ne propušta, vodi me u svoj plavičasti dol.“

Kada dodirnemo ivice i obrise „plavičastog dola“ na snagu stupa jačina, snaga i svesnost našeg pozitivizma. Koliko smo u tim stanjima niske vibracije sposobni osvestiti stanja u kojima se nalazimo i priznati sebi svoje slabosti. Ako se posvađamo, koliko možemo ući u cipele druge osobe i razumeti je a pri tom dozvoliti sebi da se ne slažemo sa njom. Koliko možemo iskazati bes, tugu i nezadovoljstvo a svesno spoznati i osvestiti njihovo poreklo kako bi u nekoj sledećoj situaciji, reakciju mogli preduprediti.

Pa tako dragi i drage moje, slobodno i iskreno budite pozitivne prvo prema sebi, pa tek onda prema drugima jer život, ispit lažnog pozitivizma brzo postavi pred nas. Plačite ako vam se zaplače ali sa verom da će biti bolje. Posvađajte se ako se to dotiče vašeg integriteta ali sa dozvolom da ne moraju svi da misle kao vi. Budite nervozni i ljuti ako ne ide sve po planu ali sa odgovornošću da je možda nešto i do vas. Recite svesno drugima direktno šta mislite ako nije nešto sa vama u skladu, ne skrivajući se iza tuđih leđa, ali svesni posledica da se to nekome ne mora svideti. Slobodno iskažite jasno svoje emocije jer one kad-tad nađu svoj put… i pišite na www.facebook.com/veseladomacica1111… Javite kako ste… ja sam tu <3 ploveći svojim morem.