Ko definiše i postavlja granice
Film Izvan granica realnosti
Dugo je najavljivan. Kod nas pre svega zato što je naš Miloš Biković u glavnoj ulozi. I igra u filmu sa Antoniom Banderasom. I zato što je to ruski film na engleskom jeziku. I zato što je i tokom snimanja bilo jasno da neće izneveriti očekivanja publike.
Film „Izvan granica realnosti“ mnogi vide kao odlično ekranizovanu priču o kockarima, forama koje koriste, njihovoj spretnosti, trenucima iščekivanja, dramama kada gube i ekstazi kada dobijaju. Ali, nama se učinilo da je ovo najmanje film o tome, više priča o našim umovima.
Hajde prvo da kažemo šta nas je posebno očaralo. Efekti i animacija. Savršeno. Bogato zamaštan svet naše podsvesti i dubina našeg uma, vizuelno tako odrađen da zastaje dah. Zatim, naravno, Biković. Nije što je naš, ali ruski kinematografi ga ne vole slučajno toliko.
A tu je i tekst, odnosno scenario, toliko dinamičan i uzbudljiv. Što ne bi bilo toliko primetno da režija nije takva kakva je, a potpisuju je Aleksandar Boguslavski i Frančesko Ćinkvemani. Zašto našu pažnju zavređuje ovaj film koji je i naučnofantastični i avanturistički i drama, osim što je zaista odličan?
Način na koji se bavi našim glavama. Onim što nam je u podsvesti. Granicama koje nam drugi pa i mi sami postavljamo. Zato što je ovo filmska priča o tome kako je moguće preći granice realnosti da bismo došli do naše suštine. I zato što je to baš dobro uobličeno u filmu.
Biković u filmu glumi mladog kockara Majkla, samouverenog i vrlo talentovanog prevaranta. Ali, i on biva prevaren i doveden pred zid – gubitak mora da nadoknadi za 7 dana. Da bi uspeo da uzme veliku sumu novca, on pravi tim koji vodi, a čine ga ljudi sa čudnim, rekli bismo i natprirodnim sposobnostima: da hipnotišu, pomeraju predmete, čitaju misli. Tako njih trojica i devojka postaju tim koji radi za i sa Majklom.
