Dvorci neobičnog kralja
Snovi pretvoreni u palate
Tri čudesna bavarska dvorca koja su sagrađena po zamislima kralja Ludviga Drugog, tadašnju državu doveli su do bankrota, zbog čega je ovaj vladar uhapšen i proglašen „neuračunljivim“. Ali, Nojšvanštajn, Linderhof i Herenkimze odavno su opravdali sav novac koji je ekscentrični kralj uložio u njih jer Bavarskoj danas donose velike prihode od turizma.
Građevine koje su bile kraljev san, nalaze se u šumovitom alpskom ambijentu južne Nemačke. „Labuđi kralj“, kako ga još nazivaju (1845 – 1886), bio je opsednut idejom da gradi luksuzne i neobične palate, pokazujući svetu na taj način ne samo opsednutost umetnošću, već i svoju vladarsku moć. Dvorci podsećaju na prizore iz bajki, a smatra se da je jedan od njih – Nojšvajnštajn, inspirisao Volta Diznija za izgled zamka u animiranom filmu Uspavana lepotica.
Ludvig Drugi nikada se nije ženio i njegova jedina opsesija celog života bila je da izgradi sedam dvoraca, ali ga je prerana, misteriozna smrt u tome sprečila. Ostale su tri fascinantne građevine, uglavnom nedovršene, ali sa sjajem kojim sijaju i u 21. veku. Kralj je iza sebe ostavio i veliki broj nacrta za druge zamke koji se danas nalaze u Muzeju kralja Ludviga Drugog i dvorcu Herenkimze.
NOJŠVANŠTAJN (Neuschwanstein) je prvo Ludvigovo delo, sagrađeno iznad zamka njegovog oca, u kome je budući kralj rastao. Neverovatno je da je od otvaranja zamak posetilo više od 50 miliona turista.
Nije jednostavno stići do zamka, i mada možete da izaberete i kočije ili mini-bus, ipak je pravi izazov popeti se do ove impozantne građevine peške, putem koji kao zmija vijuga iz jedne krivine u drugu. I taman kad pomislite da ste stigli, otvaraju se vrata zamka i pred vama je još nekoliko spratova koje nastavljate stepenicama. Ali, isplati se čak i onima koji nisu vični tolikom hodanju.
Sa zamka se pruža fenomenalan pogled na prelepu dolinu okupanu zelenilom i suncem. Fantastičan prizor koji je prava satisfakcija nakon višekilometarskog hodanja uzbrdo.
Dvorac, koji je kralj sagradio u čast kompozitora Vagnera, nikada nije završen. Čudni kralj je u njemu boravio uglavnom sam, smišljajući nastavak ostvarenja svojih snova. Imao je, za ono vreme, modernu telefonsku liniju koja je povezivala njegove odaje sa kuhinjom i sa administracijom. I sistem grejanja koji je osmislio bio je sličan današnjem centralnom.
Danas u zamku može da se obiđe rezidencijalni deo dvorca, sobe za poslugu, kuhinja i monumentalna dvorana sa tronom, koji takođe nije završen.