Snežana Sremac Uvek iznova otkrivam čarobne formule života

Snežana Sremac
Uvek iznova otkrivam čarobne formule života

Zaštita životne sredine je definitvno oblast koja ima veliku budućnost. Koje su vaše ideje što se toga tiče? Šta može a šta bi bilo dobro da se uradi kako bismo sačuvali naše okruženje a samim tim i planetu?

U želji da poboljša sopstveni kvalitet života čovek je sebično koristio prirodne resurse, što je rezultiralo rušenjem ravnoteže u prirodi i stvaranjem niza problema koji sada ugrožavaju kvalitet života.Ne mirim se sa činjenicom da uništavamo zemlju koja je naša. Da li ste znali da jedna staklena flaša može 100 % da se reciklira, dok joj je za razgradnju u prirodi potrebno 4.000 godina? Zašto su plastične kese na drveću i dalje naš zaštitni znak? Zašto ne možemo da budemo barem deo ekološki osvešćeni koliko smo pametni?
Ekološka svest u našoj zemlji je na poražavajućem niskom nivou. Formiranje ekološke kulture nije nimalo lak zadatak. Svako treba da krene od sebe. Pored redovnog posla, dobrovoljno se se uključujem i u akcije pojačavanja ekološke svesti. Počela sam da izbegavam vožnju automobilom, „štedim“ vodu i električnu energiju, i time kao pojedinac pomažem našoj planeti. Za početak je dovoljno da i najmanji komad smeća bacimo u kantu za đubre ili kontejner, jer otpacima je tamo i mesto.

San mnogih naučnika je da rade u Vinči. Kako je vama to uspelo i da li ste se zbog toga osećali posebno?

Nedugo nakon završenog fakulteta prijavila sam se na konkurs u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, i bila sam primljena. Nekoliko godina sam radila u ovom naučno-istraživačkom institutu. Tamo sam stekla titulu magistra hemijskih nauka na odseku Zaštita životne sredine, ali sam paraleleno sa ovim radila i na drugim mestima, želeći da steknem i praktično iskustvo.

new-york-city

Moramo da pronađemo mehanizam koji našoj duši i telu prija, i da nam stresne situacije postanu manje stresne

Koji je vaš životni san? I ka čemu se kreću vaši životni planovi?

Imam zaista mnogo ideja, planova i želja. Iako se obično misli da smo najspremniji za velike i pomalo lude korake u dvadesetim, istraživanja pokazuju da ljudi svoje životne snove uglavnom ostvaruju u četvrtoj deceniji svog života. Tako je bilo i kod mene.
Jedan od mojih velikih snova je bavljenje humanitarnim radom, ali na nekom mnogo višem nivou. Svaki put kada čujem da se neko suočio sa problemom pomislim da kad je jedan od nas ugrožen, svi smo u opasnosti. Svi smo umešani u putovanje zvano “život”. Moramo paziti jedni na druge i ponekad uložiti dodatan trud da ohrabrimo svog bližnjeg.

Za sebe mogu da kažem da već sada imam ozbiljan i dubok život iza sebe, i Bogu sam zahvalna na tome. Proživela mnogo. I lepog, i manje lepog. Bila sam u nebesima, a i doticala samo dno. Dozvoljavala sam da me stresovi potpuno savladaju, i gotovo unište, a onda se dizala iz pepela kao feniks. Ne postoji apsolutno srećan čovek, ili barem ja takvog nisam upoznala. Moramo da pronađemo mehanizam koji našoj duši i telu prija, i da nam stresne situacije postanu manje stresne.

Zabeležila: Isidora Miletić
Foto: privatna arhiva

Pročitajte još i: Kako se Adel štiti od stresa?

Antistres misao