odmor

Siniša Račić
Nije odmor u ležanju i sedenju

Po zvanju je veterinar. Ali je čak sedamnaest godina radio u farmaceutskoj industriji, bavio se prodajom lekova i marketingom. A onda krenuo drugim, svojim putem, da prati svoje želje i vizije.

IMG_20180213_231129_034Siniša Račić na ove prostore doneo radost uživanja u nečemu što se zove: aktivan odmor. Otkud mu ideja da danima odmora da mnogima nepoznatu dimenziju? Odakle mu hrabrosti da iskorači iz očekivanih okvira i navika, i proba nešto neizvesno?

O tome razgovaramo sa neprekidno nasmejanim, istovremeno vrlo opuštenim ali i u stalnom pokretu Sinišom. Njegov svet su danas putovanja, najviše na more, vožnja biciklom, joga, boravak u i pored vode i čitav niz aktivnosti u prirodi. Naravno da ga prvo pitam da li je svestan da je još uvek omiljeni tip odmora, posebno letovanja hrana-plaža-spavanje?

Jeste. Siniša kaže:

„Većina ide na odmor sa članovima porodice ili užim ili širim krugom prijatelja. Od svih aktivnosti najčešće praktikuju ležanje. Tako iz godine u godinu. Prve i poslednje dane odmora provode pod stresom razmišljajući o poslu.“

I to je hteo da promeni. Da im pruži nešto više. Ono u čemu je on uživao u danima godišnjeg odmora:

„Dok sam radio korporativni posao, gotovo svaki slobodan dan koristio bih za putovanje, i to na more. Tamo sam bio neumoran: skitao, istraživao, upoznavao lokalce i bavio se raznim sportskim aktivnostima.“

Pa je odlučio da, kako kaže, kada je sa 45 godina ostao bez radnog mesta, svoje hobije pretvori u posao. Tako se rodio koncept „Aktivni odmor“.

„Sedeo bih i maštao kako to treba da izgleda. Počeo sam da osmišljavam događaje i određujem destinacije.“

20170921_190805

Ali, Siniša je od malena imao još jednu ljubav – vožnju biciklom. Priča nam:

„Ta ljubav je eskalirala kada sam počeo da radim u korporacijama. Večito nezadovoljan i pod stresom, tragao sam za načinom kako sebi da pomognem. Bila mi je potrebna fizička aktivnost i pokret. Neviđeno zadovoljstvo mi je pružao moj dvotočkaš, prelazio sam na njemu brojne kilometre, sve dok stres sa posla ne bi uminuo.“

Pages: 1 2 3