Sam svoj kouč
Pet neophodnih koraka u isceljivanju posle raskida
Rađamo se celoviti, kompletni, sa osećajem bezuslovne ljubavi i prihvatanja ali tokom našeg iskustva kao ljudskog bića, dopuštamo da nam drugi ljudi iskrive sliku i udaljavamo se od Isitine i Izvora. Počinjemo da verujemo ono što je daleko od istine – da smo odvojeni od izvora, da nam nešto nedostaje, da nismo celi, i da nam je potrebno nešto (neko) što će nas učiniti celim. Kako se odrastanjem udaljavamo od istine i osećaja celovitosti tako počinjemo da žudimo za ljubavlju i prihvatanjem od strane drugih ljudi u cilju popunjavanja „praznine“ unutar sebe.
Povreda koja se desi tokom raskida je vrlo bolna za ego ali naša duša se u tom trenutku raduje jer ona traga za večnom ljubavlju, a ne za ljubavlju jedne osobe i zato je emotivna bol zapravo velika prilika da iscelimo sebe i osvestimo da sve što tražimo se nalazi u nama samima.
Pet koraka ka isceljenju posle raskida emotivne veze:
1. Prihvatanje
Veliki deo bola dolazi od neprihvatanja realnosti i gajenja nade da će se nešto promeniti i umesto okretanja sebi i suočavanja sa tim da je kraj mi trošimo mnogo energije na unutrašnje negodovanje. U ovoj fazi je potrebno da izađemo iz uloge žrtve i osvestimo da bol koju osećamo nema mnogo veze sa drugom osobom, kako nam se čini, već sa našom primarnom ranom i željom naše duše da se isceli.
Prihvatiti ne znači da treba da vam se sviđa to što je neko uradio i kako se poneo prema vama, već jednostavno znači da dozvoljavamo sebi da nam se desilo i prihvatamo to iskustvo kao deo realnosti. Važno je razumeti da nismo krivi i da nije moglo biti drugačije i bolje jer smo uradili ono što smo najbolje znali u datim okolnostima. Najbolniji raskidi su upravo posle veza koje i imaju funkciju da nas okrenu nama samima i kojima je to i svrha.
Šta da govorite sebi tokom ovog koraka?
„Uradila si najbolje što si znala“, “Nisi kriva“, “Loše stvari se dešavaju“, “Nisi sama“, “Sve je dobro i ovo je deo tvog iskustva koji te uči i oslobađa“.
2. Otpuštanje emocija
Dajte prostora emocijama koje se javljaju kada se dogodi raskid – tuga, ljutnja, bes je ono što isplivava kada smo povređeni i to nije dobro negirati. Žene sebi mnogo češće dozvoljavaju tugu, a vrlo teško ljutnju i zato posebno obratite pažnju na ovu emociju koja nam je često zabranjivana u detinjstvu. Dajti sebi pravo i na ljutnju kao i na druge emocije i otpustite ih.
Najbolji način koji sam koristila na sebi i klijentima, a koji donosi odlične rezultate je „otpuštanje pisanjem“. Amerikanci ga zovu F(uck) pismo i to je način za bezbedno otpuštanje ljutnje.
Dominatnom rukom, brzo, bez cenzurisanja pišite zašto ste ljuti, šta smatrate da nije bilo u redu od strane druge osobe, zašto vas boli, gde ste razočarani, šta zamerate, šta vas rastužuje, šta vam je teško da oprostite. Osećajte sve što osećate i dajte svakoj emociji prostor. Nemojte čitati napisano već sa puno energije i želje da otpusitite ove emocije koja vam ne služe pocepajte pismo i bacite ga.
Važano je da napomenem da bi zaista otpustili emocije umesto da ih recikliramo (i tako ostanu u nama da prave probleme pa i sa zdravljem) mora postojati saosećanje i razumevanje prema sebi, a nikako osuda, kritikovanje i nerazumevanje.
Šta da govorite sebi u ovom koraku?
„Prirodno je da budeš tužna“, „Dozvoljavam ti da budeš ljuta“, „Uz tebe sam“, „Potpuno saosećam sa tobom i razumem te“, „Dajem ti vremena koliko ti je potrebno da se isceliš“, „Imaš pravo na tugu, ljutnju, bes i daj im prostora“.
