O prevarama
ONO MALO DUŠE
Uvek sam se pitala zašto ljudi varaju. Zašto svako ne kaže šta ima – doviđenja i zdravo. Poštenije. Ili jednostavno nije više to to, i opet ćao. Umesto toga oni muče sebe, muče onog drugog, kinje i smišljaju milion i jedan razlog da se taj prevareni oseća loše. Jer, napad je najbolja odbrana
Kad stvari postanu nepodnošljive, nije srećan ni onaj što vara jer ne zna gde će, niti ovaj prevareni misli da je sposoban da nastavi dalje sam. Tu pol nije bitan, već samo pozicija – da li varaš ili si prevaren? Jedina razlika je što se žene koje su prevarene dugo preispituju, a muškarci odmah idu u akciju. Po sistemu – klin se klinom izbija. Pa što više klinova… manje boli. Žene su tradicionalno unapred osuđene ako se usude na tako nešto, a muškarci su veći frajeri ako što više priika ugrabe.
Ima tu i više tipova prevara. Ima onih lakomislenih koji su ubeđeni da se ne provaljuje. Oni što su egoisti u duši, rade sve zarad sebe, pa im je svejedno i da li će se saznati. A tu su i oni treći koji to rade otvoreno pred svima. Sem što je u pitanju nepoštovanje i izdaja, to je i… tako bez stila!
Žene mahom varaju kada ih neko podseti da su i dalje žive. Muškarci da se dokažu, pokažu, vide da mogu, a nekad i prosto da zaborave da im je neko slomio srce. Jedan takav me je skoro nasmejao od srca kad je objasnio zašto flertuje. Kaže – meni je dovoljno da vidim da mogu, a posle me ionako mrzi. U suštini, i jedni i drugi, traže divljenje. Žena voli da bude željena, a muškarac da bude cenjen. Prosto ko pasulj.
I onda dolazimo do čina praštanja. Šta, ko, kome i koliko može da oprosti? Za prevaru kad se sazna, neko mora da bude kriv, a neko mora da oprosti. Tek da ga jed ne pojede. Interesantno je da kada oprostite, brže prođe. I manje boli. Koliko god delovalo da za neke kategorije oprosta nema, ni od ljudi ni od boga. Kada oprostite, iz vaše duše izađe gorčina, prođe bes i nekako postane svejedno. Sve negativno i loše prepuštate zapravo onome ko vam je gorčinu dao. Vrati vam se osmeh i možete da nastavite dalje. Jer je vaša duša očišćena od jeda. Zvuči ko naučna fantastika, ali prosto je tako. Za prevaru treba biti hrabar, a za oproštaj treba imati duše. Ono malo duše. I ne može to svako. Mislim da oprosti.
Otvorene karte. Koliko god da sam temperamentna, u ljubavi se zalažem za miroljubivu koegzistenciju. I otvorene karte. Jer mislim da je ljubav dobrovoljna stvar i da je najbolja kada je iskrena. I da znamo na vreme pravila igre. Da niko ne iskače iz voza u toku vožnje. Da sve ima svoj red, mesto i vreme. Pa polako..
Tako da nije fora varati. To je isto kao kad kradeš. Fora je da te ne uhvate. I da imaš stila.
