Na tajnom zadatku
Daljinski protiv stresa

Zašto je važno da znamo kako da koristimo nove tehnologije, umesto da one koriste nas?

Trendovi u sferi medija i telekomunikacionih usluga predstavljeni su domaćoj javnosti na regionalnoj konferenciji „Digital“ koja je u organizaciji Color Press Group-a održana u Beogradu 15. i 16. septembra.
Dobra vest je da imate daljinski upravljač kod kuće, a loša da nemate uticaja na proizvodnju TV programa. Zašto je tako i gde je TV gledalac bez koga nema najpopularnije igre, jasnije je ako se uzmu u obzir tri tačke na koje se oslanja televizija, a to su: emocije, senzacije i novac.

Naši ljudi su veliki poštovaoci televizije. Od svih medija, najčešće biraju TV ekran ispred kog provode u proseku pet sati dnevno i bez obzira na pojavu novih medija, poverenje ka „prvom ekranu“ raste. Poput stranih korporacija, domaće televizijske kuće se udružuju regionalno i specijalizuju kanale kako bi veliki broj gledalaca postao još veći. I to je samo početak priče o novcu. No, ono što izaziva stres nije činjenica da medijske kuće zarađuju, već u koje vrste programa ga ulažu i šta je to što se gledaocima servira. I tako dolazimo do emocija.

Lazar Džamić i Marina Kosanović

Gotovo svi panelisti regionalne konferencije „Digital“ iz zemlje i okruženja, među kojima su govorili direktori medijskih kuća, novinari, urednici, producenti, blogeri, saglasni su u stavu da živimo drugo zlatno doba televizije. Televizija ja u ekspanziji, a internet je nešto najbolje što se televiziji dogodilo. Net je dodatna platforma koja plasira postojeći, kao i novi, specifikovani sadržaj, a u moru informacija koje čine i oblikuju našu stvarnost, najsigurnije je skrenuti pažnju igrajući na kartu emocija i iskustava koja smo doživeli.

I nije prošlo mnogo od najave predstojeće sezone u beogradskom zdanju „Geozavoda“, u ponudi domaćih kanala pojavili su se poznati formati i nove emisije koje se tiču onoga što nas muči, izaziva suze, smeh, radost, saosećanje. Sve ono što televizijska publika zaista gleda i zbog čega se novac i ulaže u takve formate. Dve gledane komercijalne televizije nastavljaju sa sadržajima kojima se takmiče za gledanost, šou programima koji se bave svim i svačim, serijama koje se i na svetskom tržištu smatraju konkurentnim. Najpre, bave se tabu temama, a ekspanziji je doprinela i zamašna svetska produkcija – godišnje se snimi preko 70 serija sa ulaganjima i do 200 odnosno 300 hiljada evra po epizodi.

TV serije su oduvek omiljene i premda se ni nas nije zaobišlo „bindžovanje“ (globalni hit, posebno u SAD, a podrazumeva opsesivno gledanje serija, odnosno gledanje više epizoda u kontinuitetu tokom jednog ili više uzastopnih dana, čak i do 10 epizoda!), bez izuzetka najveću gledanost imaju TV serijali na maternjem jeziku.