Možda nije kraj sveta
Odlična tehnika za resetovanje

Desilo se nešto što vas je iz korena protreslo. Besni ste, očajni, spremni da eksplodirate. Sve je crnilo i beznađe. Mnogi se tako osećaju kada dožive veliki bol i neprijatnost.

U narodu važi „da je jutro pametnije od večeri“, dakle da ne treba naglo reagoviti i veliki problem pretvoriti u ogromni, ili o nečemu uvek presuđivati na osnovu prvog osećaja.

Ne morate otići na spavanje i sve analizirati sledećeg jutra. Možete odmah sami sebi pomoći da budete realniji, bistrijih misli.

Na početku, važno je da budete svesni da se padovi i loše stvari dešavaju svima, nije ih moguće sasvim izbeći. Razlika je u tome da li ćete ostati na dnu i potpuno se predati, ili pokušati da ustanete. I kako ćete ustati, koliko će vremena proći dok ponovo ne budete dobro.

Drugi vam mogu pomoći, ali ne nametanjem rešenja, davanjem konkretnih predloga šta i kada da radite, niti iznošenjem njihovog viđenja situacije. Biće vam od koristi ako vas navode da sami dođete do rešenja. No, možete to pokušati i sami sa sobom.

Šta je dobro da probate da uradite?

PRVO, osamite se, makar i u kupatilu, ili idite u šetnju. Ne morate udobno sedeti, dobro jeste ali nemamo uvek idealne uslove za samopomoć. Sada bi bilo dobro da sa sobom iskreno porazgovarate, i sebi odgovorite na sledeće pitanja, redom.

• Zašto mi je važno ovo što se desilo?
• Koliko mi je važno?
• Koliko će mi ovo biti važno sutra?
• Koliko će mi biti važno za par nedelja?
• Koliko će mi ovo biti važno za šest meseci?
• Koliko za godinu dana?
• Koliko za pet, deset godina?

Odgovarajte nakon kraćeg promišljanja, bez skretanja sa osnovnog odgovora i dopuštanja da vam misli odlutaju ka problemu kakav je sada. Primetićete da, što je veća vremenska distanca, problem sagledavate drugačije, i u većini situacija to što vam se desilo postaje manje bitno, manje strašno i više rešivo.

Možete davati i odgovore kao ocene, 1 je za najmanji a 10 za najveći značaj. Ali, ako ste sami i suviše potreseni, to vas može kočiti, pa je zgodno i da koristite reči: malo, mnogo, previše, kako vam je zgodno.

Zatim sebe upitajte, redom:

• Kako bih se osećao-la da se ovo desilo nekom meni bliskom (možete tu osobu imenovati)?
• Kako bih se osećao-la da se desilo nekom poznaniku, rođaku (imenujte nekoga sa kim niste mnogo bliski, ali ste u odnosu)?
• Kako bih se osećao-la da se desilo nekome nepoznatom (čitali ste o tome na nekom sajtu, u novinama, čuli na ulici i sl.)?
• Taj neko nepoznat, bilo bi razumno da sada uradi šta?
• Posle ovoga voleo-la bih da moj poznanik uradi šta?
• Bilo bi dobro da neko meni blizak na ovo uradi šta?

SADA zamislite da ste neko drugi i da posmatrate sami sebe. Šta biste voleli da ta osoba-vi uradite? Da li vi kao posmatrač mislite da je to nešto dobra reakcija? Kakva je korist od te reakcije? Šta bi još mogla da uradi ta osoba, a da joj koristi? Šta bi pored toga mogla da uradi? Šta je najkorisnije što može da uradi sada, ali tako da ima od toga koristi i u narednom periodu? Šta može da uradi u narednom periodu da bi imala koristi?