Ma kako da vam ide u životu, ma koje metode i tehnike da koristite, afirmacije, stilove… ma kako uspešni u svemu tome bili, posebno po pitanju razvoja vašeg uma i svesti, mira u duši i mentalnog blagostanja, bilo bi dobro da „porazgovarate“ sa jednim posebnim detetom. Sa samim sobom, onda, kada je svet izgledao drugačije
Mnoge škole, mnogi pravci i moderne psihologije i istočnih i zapadnih kultura, smatraju da je potrebno da se susretnemo na neki način sa nama kada smo bili deca. Hoćemo li samo posmatrati to dete, vizualizovati susret, razgovarati, koliko će godina u tome imati to dete, zavisi od shvatanja i stavova. Ali postoji nekoliko dodirnih tačaka: taj susret ili susreti biće dobri za vas, kako biste lakše nastavili dalje, kako biste se resetovali, bolje razumeli, shvatili i oprostili sve što mu zamerate, a sigurno imate takve emocije u sebi. Kako to da uradite?
1. Razmislite o svom detinjstvu, pregledajte fotografije, izaberite uzrast kada smatrate da ste osećali promene. Neka to bude jedan po nečemu poseban period. Izdvojite za početak 20-30 minuta, osamite se i opustite. Možete držati svoju fotografiju u ruci ili zažmuriti i stvoriti sliku sebe u tom periodu. Opustite telo, udobno se smestite. I krenite.
2. Iako ste to dete vi, obraćajte mu se u drugom licu. Pitajte ga svašta: šta voli a šta ne, čemu se raduje, u čemu uživa, šta ga boli i čini tužnim, sve što vam padne na pamet. Budite strpljivi. Činiće vam se čudnim, bićete u početku sumnjičavi, ali molim vas da probate. Razgovarajte vi odrasli sa vama malima. Budite strpljivi i nežni u razgovoru sa samim sobom kao detetom. Smejte se zajedno nekim lepim događajima. Ako to dete misli da je nekada nešto pogrešilo, oprostite mu, recite da je s njim sve u redu, da nema krivice. Ako misli da je uzrok nekim nevoljama i problemima, utešite ga i recite da to nije tačno. Setite se da je to dete, kao i svaka druga deca, mnoge stvari radilo da bi zaslužilo nečiju ljubav. Sada je trenutak da mu je pružite.
3. Izvinite se tom detetu što ste ga dugo zaboravljali, što niste mislili o njemu. Osetite koliko volite to dete, to mu kažite i pokažite: zamislite sebe kako čvrsto i nežno grlite to dete. Potrudite se da ga razumete i to mu i recite. Posmatrajte to dete koliko je divno, nežno, iskreno, koliko u njemu ima vas, posebno onog dela koji ste zanemarili.
4. Radite nešto zajedno: crtajte i pišite kao nekad, igrajte se u mislima. Setite se omiljenih igara i igračaka i pričajte sa njim o tome. Ako vam je lakše, pronađite stare knjige, igračke, slike, sve što će vas zajedno brže i lakše približiti.
5. Važno je da sa tim detetom, sa vama, budete nežni, važno je da oseti emocije, ljubav, a nikako grdnju i ljutnju. Ako vam se plače, isplačite se. Nema savršnog života, pa ni detinjstva, neki ožiljci su ostali kao rane a neki podstakli na dobra iskustva. Zato zagrlite najjače na svetu to dete-vas, recite mu da je posebno i jedinstveno i da ga beskrajno volite.
6. Radite to kad mislite da je pravi trenutak, svakog dana, jednom nedeljno, mesečno, nije bitno. Ali uradite, da biste se sada kao odrasli osećali bolje. A osetićete se odmah, posle prvog susreta, čistije u duši. Posle nekog vremena, možete pokušati da svaki put menjate uzrast, od vas kao bebe u maminom stomaku do ovog trenutka, jer tako zaceljujemo dušu i stvaramo čvrst temelj za ono što tek treba da živimo.
