Miris pozitivnog duha
Budite ono što želite videti u drugima

Nešto danas razmišljam i pitam se gde su nestale osobe koje neguju lepe reči, dobre misli i vedar duh. Čini mi se da i oni retki koje srećem, kao da se stide da budu ono što jesu, kao da je sramota biti kulturan, ljubazan, sa lepim manirima. Danas smo zaista sve više svedoci da se na takve ljude malo čudno gleda, nekako kao da štrče u masi psovki, grubosti i negativnosti koja čini postaje sve dominantnija i prisutnija. Danas kao da nije kul biti fin, ljubazan, srdačan, biti dama, džentlmen, to kao  je vezano samo za film, roman, za neku davnu prošlost. To je u današnje vreme postalo staromodno, čini mi se duboko potisnuto, zaboravljeno ili nažalost kod nekoga nikada nije ni postojalo.

Zašto je to tako? 

Zašto neke vredne stvari odlaze u zaborav?

Ostaje otvoreno pitanje, koje lebdi u vazduhu i čeka odgovor.

Neko sam ko se ponosi vaspitanjem, neko ko reči kao što su; hvala, izvoli, molim, izvini, koristi rado, jer smatram  da ih ne smemo zaboraviti. Neko sam ko nosi osmeh ispred sebe, neko ko neguje lepu reč i govor, jer reč je danas nešto što polako odlazi u zaborav… jer svedoci smo da vrlo malo pričamo. Uglavnom nesto kuckamo, šaljemo kratke, šture poruke i to je to…

Kako tome stati na put?