Krešimir Mišak
TEORIJE ZAVERE ILI SKRIVENE ISTINE
Kad je počeo da radi emisiju bio je veliki ljubitelj Atlantide, a danas je jedna od njegovih glavnih fokus tema priča o takozvanim karbonskim karticama i globalnoj kontroli korišćenja ugljen-dioksida na planeti.
– Da, to je bliska budućnost iako deluje kao naučna fantastika. Takozvana karbonska valuta predstaviće se kao spasonosno rešenje pre svega u kontroli globalnog zagrevanja, raspodeli energije i ekonomskog bogatstva, a onda i populacije. A o čemu je zapravo reč? O svetskoj diktaturi koja bi bila zasnovana na kontroli emisije ugljen-dioksida koji je odgovoran za klimatske promene. Uz pomoć ove kartice ili novog novca koji bi bio neka vrsta bonova za potrošnju ugljen dioskida procenjivaće se koliko je koji čovek uticao na povećanju CO2 u atmosferi. Suština ove laži je da se stvori iluzija o globalnom problemu zbog kojeg je neophodno stvoriti globalnu, svetsku vladu koja će kontrolisati sve segmente ljudskih života.
Dešavalo mu se da su ga neke teme prosto “lupale u glavu” a da ih je odbijao jer su mu delovale previše apstraktno. Međutim, stvari su se često menjale i nameštale baš kada je trebalo da se pojave.
– Prvih godina sam se bavio misterijama a onda sam polako ostajao bez tih tema ali sam naučio pišući i za novine da kad ostaneš bez tema, onda moraš da menjaš perspektivu. I tako sam ubacivao teme iz duhovnosti, pa futurizma, pa ih razrađivao, a onda su počele da se pojavljuju teme koje su vezane za društvo iako nisam bio uopšte informisan o tim svakodnevnim stvarima. A one su opet bile povezane sa nekim mističnim zbivanjima. I onda počneš da razmišljaš šta je tu sakriveno, jer svet ti izgleda isti, a nije isti.
Ne možeš izabrati temu za koju ne znaš da postoji, znači moraš se prosto sudariti sa njom. Moje je samo da je uočim. Ali, nekada nije išlo. Na primer, to mi se dogodilo sa Anitom Marđani jer sam mislio da sam tu temu već obradio sa drugim sagovornikom – život posle života. Ali onda ti novi sagovornik otkrije nešto potpuno drugačije. I u nekom trenutku shvatiš da je sve povezano.
I da stalno moraš da ideš dalje.
S obzirom da svet u njegovim očima izgleda drugačije nego što ga mi doživljavamo, kako je moguće da nikada nije pod stresom, kako sam tvrdi. A rešenje je…
– Savremeno društvo nam stalno nameće stres što zbog egzistencijalnih problema, što zbog nametnutih percepcija šta se u svetu zbiva, a zapravo zašto bi to tebe interesovalo – jer ti živiš u svojih pet ulica. Ljudi pričaju o globalizaciji a zapravo zašto se potresamo oko toga ako nas to ne dotiče direktno.
Zapravo, ljudski život se odvija kroz odnose u mikroprostoru i to je naš stvarni svet. To je ono što čini suštinu našeg života. Ali, s druge strane, sve je povezano, pa nas stalno vuče da otkrivamo i ono što je van toga.
