Komadić istorije našeg postojanja
NA KRAJU DUGE

Kristina Bejker Klajn

U našim knjižarama ova knjiga prodaje se sa koricama na kojima piše: „Svetski bestseler broj 1“. Ali, to nije razlog zbog kojeg je preporučujemo. Nas je srećom ovoj knjizi privukao kratak sadržaj na poleđini

Ovo je jedan od romana koji se čitaju „u cugu“, dobar za osamu na plaži kraj mora, reke, jezera, samo vaše vreme tokom letnjeg odmora ili slobodnih dana.
Iako sadrži brojne, nama nepoznate činjenice iz istorije čovečanstva u prošlom veku, pitak je. Okosnica je u teškim tokovima života onih koji su, iz raznih razloga, ostali bez porodice, bez roditelja. Onih koji su imali snage i volje da se kao odrasli uzdignu iznad sudbine koja im nije bila naklonjena. Deca i odrasli koji su kročili na američko tle u potrazi za boljim životom, a koji su, zatekavši umesto raja na zemlji bedu i siromaštvo, stradali na razne načine.

Ne, knjiga ne obilije tragedijama, samo ih beleži kao uzroke onoga što se kasnije dešavalo. Sve ono loše što se dešavalo ne lomi dve glavne junakinje, već se one uspešno uzdižu iznad toga. Autorka pravi lagano paralelu između života devojčice u hraniteljskoj porodici u SAD početkom druge decenije 21. veka, i života bake koja je ostala bez roditelja 80-ak godina ranije.
Šta ovu knjigu čini, ako je priča na prvi pogled tužna, dobrom za sate odmora i relaksacije? To što, saznajući kako su se u Americi neslavno ponašali prema siročadi u 20. veku, putujemo kroz život devojčice koja se seća prošlosti, a autorka je priča u prvom licu. I učimo kako se može isplivati iz teških psiholoških momenata.
Ukratko, ova knjiga je nastala u osnovi kao priča o istinitim događajima, tačnije o takozvanim „vozovima siročadi“ koji su u periodu od 1854. do 1929. godine prevozili decu iz priobalja na istoku SAD u druge krajeve. Decu koja su na razne načine ostajala bez roditelja, uglavnom decu doseljenika kao što je junakinja ove knjige, baka danas, stigla iz Irske. Decu, koju su pod plaštom brige o njima uzimale porodice koje su se prema njima odnosile suprotno od onog kako je trebalo, uskraćivale ih obrazovanje, hranu i igru, terale da rade, koristile kao besplatnu radnu snagu.