Kolumna Ivane Đorđević
KULIRANJE JE LEKOVITO

Nas dve, a imamo i treću. I često zasedamo. Ono kao u Skupštini. Sednemo, pa izglasamo neki zaključak na osnovu dosadašnjih iskustava

– Ma, kažem ti, kuliranje je iz raja izašlo! Muškarci ne razumeju reči, samo prekid komunikacije.
– Ne znam. Mene to ne pali. Ja ili za nekim gorim ili jednostavno taj za mene ne postoji.
– Kod mene pa opet, drugačije. Možemo malo to s tim igricama, ali nemoj da pretera, pa da se igramo samo toga. Ipak, ženi treba muškarac, a ne dečak!

Negde sa kuliranja priča krenu ka precrtavanju.
– Vidi, ja kad nekog precrtam, taj više ne postoji! Dok se cimam i trudim, pa i dok se svađam i objašnjavam, taj je relevantan faktor. Ali, koliko god da se trudim, ako vidim da je džabe, neću ni ja doveka, znaš…
– Ja mu se vala truditi neću! Nek se potrudi on malo!
– Ni meni nije teško, volim da udovoljavam, mazim i pazim. Ni ja u kuliranje ne verujem, iskreno.
– Ja kad vam kažem, to je za muškarce lekovito! Znaš da ja mogu da se javim – nikada!
– Vidiš, kod mene je drugačije. Ako želim, hoću i mogu, ja to vrlo jasno i direktno kažem.
– Moraš nekad da budeš i malo mistična, znaš. Kažem ti…
– Slušaj mistika i nepredvidivost je tu, ali ja da ga gledam, pa da mi on uhvati pogled, pa da se nasmejem…e, nismo bre u osnovnoj na velikom odmoru!
– Ali da se vratimo na kuliranje…
– Znaš kako, ja jeste da u svoj vazdušni prostor puštam bez pasoša, dajem azil, ali moja dobrodušnost ima ograničen rok.
– Znam – umeša se treća – Ti samo skupiš svoje pinkle, ustaneš i kažeš: “Ćao”
– Jeste. I ako ja moram da taktiziram, da kuliram i vežbam koliko je to lekovito, odoh ja kod nekog ko ne mora da se leči.

I realno ko i svaki lek, leči to što boli, ali i ponešto usput. Zaključak je da ako moraš da se lečiš od nekog, može da se desi da se i potpuno izlečiš. Konačna dijagnoza je da obično prestane da ti bude stalo. Ako mene pitate, onda je svejedno i od kakve si ljubavi bolovao.
Kuliranjem je izlečenje od dotičnog stoprocentno!