Kolumna ANTITABLOIDNO
Neurozis aktuelis

Mi smo baš neko histerično društvo. U saobraćaju svi su ljuti i nervozni. U javnom sektoru ne pamtim kad sam video nasmejano lice.

Savršenih izgovora za histeriju ima onoliko: pubertet, PMS, tranzicioni i postratni sindrom. U medijima je tabloidna histerija. Na društvenim mrežama je isto tako.

Ako neko uhvati da vas cima, onda to uporno radi putem vibera i mesindžera. Ko veli, besplatno je, pa mogu da cimam i drkeljišem po drugim ljudima. Sve što je džabe svima je drago, posebno onima što vole da vam skaču po živcima.

Ustanovio sam da je ta psihoza u društvu pa i u mom okruženju, nešto što me strašno nervira, što je uzrok mog stresa i viška kilograma. Toliko ljudi sa „zakrvavljenim očima“ i onih koji su stalno nadrndani i uvek spremni da se brecnu na vas.

Shvatio sam da je potrebna izolacija i da je u odbrani spas. Tako uhvatih sebe kako slušam Josipu Lisac „Na, na, na“ i kako sam totalno nasmejen.

Odlučio sam da se zaštitim od onih koji ne odgovaraju na poruke, na mejlove, od onih koji ne bi da gostuju u mojoj emisiji, od njihovih izgovora kojima komplekse iz detinjstva i mladosti leče na vama i iživljavaju se.

Jednog dana mi je samo „pala klapna“. I rekoh sebi: Pa, Filipoviću, nećeš ti biti ničiji otirač za njegovu nervozu, destrukciju i negativnu energiju.

U ovom društvu to nije uvek lako. Ali je moguće. Evo, ja već tri dana pokušavam da živim po tim mojim novim pravilima. I uspeo sam da skinem pet kilograma koje sam dobio baš zbog onih koji su voleli da uđu u moju auru i da me kontaminiraju svojom nervozom i negativnom energijom.

„Paljenje“ na njihovo ponašanje i svađanje vodi samo u slepu ulicu depresije i autodestrukcije. A onda je brz put do bolesti i nekih drugih problema.

Put samospoznaje nije uvek lak. Jednostavno, nije lako pobediti sopstvene psihološke ćorsokake. Često ni psiholog, ni „psihić“, ni astrolog, ne mogu da uđu u vašu kožu i glavu, i da vam daju pravi savet.

Svako je kovač sopstvene sreće. I svako zna kako mu je danas i ovde. Mentalno i fizičko zdravlje je imperativ, i bez toga nema šanse da se pobede zve nevolje ovog teškog i poganog vremena. Najvažnije je ući u ponore i tamne vilajete sopstvene duše i već možete da pronađete neka rešenja.

Ovo je nedelja u kojoj sam „uveo vize“ za nadrndane, nadrkane, posesivne, sebične i egoistične. To što sam emotivan i što sam izgleda pogrešno vaspitavan u socijalizmu, neka ostanu moje životne greške. Ostale koje su se pojavile u poslednjih trideset godina, kao posledice loših vremena, ispravljam već koliko od sutra.

Jer, u pravu je bila Skarlet O Hara kada je rekla da je sve što je loše prohujalo sa vihorom i da je SUTRA UVEK NOVI DAN. U mom životu, ova kolumna je jako važna stvar. Jer često bude kao pročišćenje i katarza.