Zašto da menjaš stil oblačenja sa udajom
JEDAN PAPIR MENJA SVE
„To joj ne priliči da nosi, znaš, ipak je ona udata žena“, reče mi kolega pre neki dan za jednu uvaženu damu sa naše estrade koja eto slučajno ima i dete, ali je jelte i udata
Ne znam koji to zakon propisuje šta udata žena sme i trebalo bi… da obuče. Odmah da se razumemo, ja te takve stvari uopšte ne vidim kao ograničavajući faktor. I nije mi loše uopšte zbog toga.
Valjda se ljudi u bračnu zajednicu udružuju da bi oboje bili srećni, jel? I da žive srećni i zadovoljni do kraja života. E, sad da bi ta bajka imala takav epilog valja poraditi na toj sreći. Evo da postavimo jednačinu ovako. Ako se On zaljubio u Nju dok je bila fensi, sređena i seksi, po kojoj logici Ona treba da bude zarozana kada postane Njegova žena? Zašto bi morala da zakopča jeleče, produži suknju i siđe sa visokih potpetica na nešto što je…ravno!
I nemojte mi samo reći da je najlepše – prirodno! Što bi rekla jedna poznanica – znaš prijatelju ja se ne budim ovakva! Kada su se raspravljali o tome zašto ona ne može tek tako da prespava kod njega.
Ta prirodna lepota važi isključivo za ilustracije u knjizi za prirodu i društvo. Nećemo da se lažemo. Devojkama treba dati vremena da se doteraju i zasijaju u punom sjaju. To udata, neudata, singl ili u duetu… zar je bitno? Pustite ženu da bude lepa, makar se i drugi okretali za njom. Neće se svet srušiti ako lepu ženu pogleda još koji muškarac na putu. Žena, ako hoće da „prekoči ogradu“, ne pomaže ni što je bespogovorno bila svedena i slušala svaku muževljevu zapovest.
Uostalom, ne udaju se sve da bi ih neko vodio za ruku. Brak za žene pune elana i životnog entuzijazma recimo, može da bude itekako dosadna stvar. Takve se obično udaju zbog dece. I što je eto tako došlo vreme. I ne mare mnogo ni za okolinu ni za „pravila udatog života“. Žive svoj život po svojim pravilima.
I ko uopšte propisuje kako treba da se oblači udata žena? Opet neki muškarac jel? I zašto je ona, sirota, grešna, ako se u svojoj koži oseća lepo i seksi? Posle tim istim muškarcima bude kriv đavo kada ta udata nađe nekog ko se divi njenoj lepoti bez lažnog moralisanja. I šta taj jedan običan papir promeni preko noći?
Sad ću ja da vam kažem. Kada muškarca napadne crv ljubomore, u njemu se probudi onaj licemer koji se poziva na amandman „udata žena ne bi trebalo…“. Ni da bude lepa, ni da bude preterano srećna, ni da se doteruje, ni da želi… A šta onda sme? Ili ajde da okrenemo ovako – šta oženjeni muškarac ne bi trebalo? Da li ste nekada čuli da je oženjenom išta zabranjeno?
Definitivno da taj papir nekog đavola menja. Ali kada vam ta činjenica da ste venčani, udešava kako ćete da živite, a sredina kako ćete da se oblačite, to kako izgledate i kako živite, obično prestane da ima bilo kakvog smisla. I ne vredi ama baš ništa. Brak koji se svede na taj papir, uglavnom funkcioniše po principu – i na tarabi piše – pa nije!
