Vesela domaćica
Vaša duša šapuće i doziva
Dobar dan 🙂
Da vam šapnem…
Sanjala sam divan san: „Dvadesetak divnih žena i ja nalazile smo se u prelepom, neobičnom svemirskom brodu koji se spremao za poletanje. Svaka od nas bila je posebna na neki svoj način. Smeđe, plave, crne i crvene kose različitih oblika i dužina spajao je onaj vragolasti sjaj oka nestrpljivo čekajući da naš kapetan objavi pokret. Nestrpljivi titraj ljubičastog plamena drhtao je u svakoj od nas pomalo se otkrivajući nervoznim meškoljenjem. Prepoznale smo se i spojile sasvim „slučajno“. Došle smo sa različitih strana prateći pozive svojih duša i dozivajuću energiju našeg kapetana. Gledala sam nemo sva ta lica. Svaka je bila posebna na svoj način. Svaka uspešna u igranju svojih uloga htela je, uspela je i osvojila dva dana slobode želeći na ovom putu da još bolje upozna sebe. Želela je da bude i da hoće, odgovorno prihvatajući da prvo mora da nauči ko ona jeste, prisutna i svesna zvezda neba i sjaja koji su joj se uz brundanje motora ukazali pred očima prošavši kroz otvorene zlatne kapije. Krstarile su kroz galaksije vođene iskustvom i intuicijom neobičnog kapetana koji je već naučio da prvo morate da „jeste“. Ushićene i srećne plakale su i smejale se putujući kroz svoje prošlosti, ispitujući svoje sadašnjosti, tražeći zlatne budućnosti. Nebo je grlilo, zvezde sijale a one su blistale prelazeći cvetna polja i mračne šume. Uz put su sve vreme veselo mahale i pozivale ostali ženski svet koji je statično u neverici posmatrao veselu družinu neobičnog svemirskog broda. Dođite! Možete samo ako želite shvatiti da jeste ovde da budete da biste onda i imali. Na vama je. Pratite svoj unutrašnji glas. Ne gušite ga jer vaša duša šapuće i doziva i čeka da čujete njen zov. Podržane ste i voljene. Samo iskoračite, ima mesta za sve nas!“
I baš nekako kada je svemirski brod usporio da primi par novih putnika iz sna me je trgao zvuk telefona. Probudila sam se. Probudila sam se srećna i zadovoljna i zahvalna za ovaj san. San koji hoću da živim. Hoću i znam da mogu. Mogu, jer je na meni. Ne pita se uopšte niko drugi. Ne prihvatam više izgovore. Ja jesam. Ja sam ovde da budem i ja hoću da imam. Uloge i godine nisu limiti, opet spominjem. Ako neko može, mogu i ja. Ako mogu ja, možete i vi, samo ako to dovoljno želite. Pogrešna uverenja i podsvesne blokade nisu nesavladivi vrhovi. Oni su osvojivi, samo zavisi od nas da li ćemo ih shvatiti, razumeti, osvestiti i prihvatiti. Oni su dostupni ali zavise od nas koliko smo spremni i hrabri zaroniti u sopstvene dubine. Verujte, voljeni smo i podržani baš ovakvi kakvi jesmo i to univerzum zna, a pitanje je da li znamo mi. Da li smo svesni da smo savršene Božanske kreacije? Da li smo svesni svojih moći i svojih kvaliteta i da li živimo sopstvenu svrhu? Da li su naši talenti i želje ostali skriveni u mraku iza sopstvenih spuštenih roletni opravdavajući se morem izgovora? Opravdavajući se odustajanjem zbog nagomilanih neopranih sudova, neispeglanog veša, nepreslišanih lekcija, zaboravljenih užina, neplaćenih računa i svakakvih moranja na ovaj ili onaj način, ne dozvoljavajući da zlatni zrak sunca dopre do nas i nesebično sijajući podjednako za svakog. Verujte, sve je na nama i u nama. Nije u drugima, iako bi bilo možda lakše okriviti nekog drugog. Ako želite promenu prvo se morate vi sami promeniti. Prvo morate dati, da biste dobili. Prvo morate biti, da biste imali. Jednostavno je tako i tako život funkcioniše, hteli mi to sebi sami priznati ili ne. Naše nezadovoljstvo na duže staze ne može rešiti niko drugi osim nas. Ja sam to vesele/i moji shvatila a da li ste vi? Shvatila sam i osmelila se i krenula na put samospoznaje hrabro i odvažno a posle je nekako išlo samo. Prilike, učitelji, ljudi i događaji nizali su se u vidu raznih znakova na putu na koje sam nailazila. Znate kako kažu da kad je učenik spreman, učitelj se pojavi. I pojavili su se kao što mi se u „snu“ 😉 pojavio i ovaj prelepi svemirski brod.
Ja se sa vama nekako uvek zapričam. Ne zamerite. Pišem vam i radim ono što volim i što sam nekako oduvek volela, samo dugo nisam znala kako da podignem roletne – u stvari dugo godina nisam shvatala da su spuštene jer sam podrazumevala da je mrak normalno stanje.
Kako ste vi i šta radite? Da li su vam spuštene roletne? Proverite i javite šta ste otkrili, možda i vi ne primećujete da ste u mraku.
Ja sada dragi moji zaista žurim. Idem da spremim divne pogačice sa čvarcima i vinom za put. Idem na odmor. Nećemo se družiti do avgusta ali ne budite tužni jer ću se javiti ponekom razglednicom na www.facebook.com/veseladomacica1111 a šaljite ih i vi…
POGAČICE SA ČVARCIMA I VINOM
Potrebno je: 250 g čvaraka, 250 g brašna, 30 g kvasca, 1 žumance, malo belog vina i masti.
U sud za mešenje staviti čvarke, žumance, izdrobljeni kvasac i brašno, pa sve zamesiti belim vinom. Umešeno testo ostaviti da se odmara pola sata, pa ga razviti oklagijom, premazati tankim slojem hladne masti, ponovo saviti i ostaviti pola sata. Ovo ponoviti još dva puta. Na kraju testo razviti na debljinu prsta, čašom vaditi pogačice, poslagati u podmazan pleh i ostaviti jedan sat da stoji. Ispeći ih u zagrejanoj rerni na jačoj temperaturi.
Prijatno i uživajte na odmoru!
