Sanja Ciganović
Ima li života posle braka
PUSTITE DA SVE TUGE IZAĐU

Ona je vesela osoba, stalno nasmejana. Ali, nije uvek bila takva. Završetak braka nije lako podnela, ali je još teže bilo pre toga. Danas samouvereno kaže da razvod nije kraj sveta jer je na kraju uvek novi početak

Kao i za sve druge stvari, bilo je potrebno vreme. A Sanja je taj period iskoristila za nešto što je volela još u školi ali nikada nije našla dovoljno inspiracije da to i sprovede i u delo – pisanje. Traumatični događaj je pokrenuo potencijal za koji ni sama nije znala da još postoji i tako je nastao blog umdrumiostalo.blogspot.rs, a pre izvesnog vremena i knjiga “Priče iz života razvedene mame”, koja je već postala antistresno štivo za mnoge razvedene žene, ali i muškarce.

Da li je to bila i neka vrsta terapije?
– Između rastave i razvoda protekle su dve godine sabiranja i oduzimanja. Svodila sam račun sama sa sobom. Polako sam se vraćala među ljude i hvatala pogubljene niti života. Za pravno-formalni deo razvoda pomoć sam našla u Agenciji za razvode pri Udruženju TATA. Sa prijateljem iz udruženja razgovarala sam kako je komplikovano upoznati novog partnera, što je bilo mišljenje i drugih ljudi oko mene koji nisu bili u braku. Rekoh, mogu knjigu o tome da napišem. Reč „napiši“ bila je okidač. Priča po priča išla je na njihovom blogu, dok nisam napravila svoj i osvestila da imam simpatičan materijal koji vredi sastaviti u knjigu. Blog sam nastavila da pišem i uživam u tome što sam pronašla u sebi. Danas, više nego u vreme razvoda, pisanje bloga je moja ravnoteža između onoga što u toku dana moram i onoga što volim i prija mi.

Razvod spada u najstresnije situacije u životu, čak i kad je željen. Koji su bili još načini na koji ste ovu situaciju prebacivali iz minusa u plus a koji mogu da pomognu kao savet i drugim ljudima?
– Prijalo mi je da budem sama, da me niko ne pita ništa, ne samo u vezi razvoda. Ništa me ne troši kao odgovaranje na nepotrebna pitanja. Vaspitana sam da na svako pitanje lepo odgovorim, obrazložim odgovor argumentima i stojim iza toga što kažem. U fazi oporavka od braka koji se završio razvodom, nisam imala ni strpljenja ni volje da rasipam energiju. Obnavljala sam sebe i provodila puno vremena sa ćerkom, napolju. Ništa ne umiruje um kao hodanje po zemlji, slušanje lišća i gledanje u vodu. Kad ostanete sami sa svojim mislima, raščistite iz uma nepotreban teret, zamislite da ga voda odnosi. Energija se vraća a mi se vraćamo sebi. Mir u glavi je baza za dalje.
Zbog toga svako treba da nađe izvor energije i onoga što ga reparira. Da li je to šetnja, sport, crtanje, bavljenje nečim što smo u detinjstvu želeli a nije bilo prilike… Treba pustiti i to dete, koje većina odraslih ima u sebi, da se igra, da je slobodno i da se smeje. To što danas imam 46 godina mene ne sputava da hodam po sred bare, ili se sa komšijskom decom igram u pesku. Razvod i rane koje su nastale pre njega sama sam ozdravila.

Da li su opstala zajednička prijateljstva?
– To sa prijateljima je zanimljivo. Posle rastave supružnika, prijatelji se sami podele, pre nego što mi podelimo šerpe i zajedničku imovinu. U našem okruženju vekovima vlada stigma da je razvedena žena osramotila sebe, svoju porodicu, roditelje pa i firmu u kojoj radi. Nije bitno ko je “kriv” a ko nije, po difoltu žena je ta koja dobija etiketu, kao poštanska marka kad se poništi žigom. To je strašan teret i na ženu može da ostavi ozbiljne posledice, a potpuno je irealan. Zašto nas okolina popreko gleda? Zato što je to jednostavnije nego da se bave introspekcijom svojih brakova i porodičnih odnosa. To je, često, zamršeno klupko iz kog svašta može da ispadne, pa je bezbednije gledati tuđ razvod iz daleka, kao bolest. Razvod se ne dešava samo tamo nekima. Brak u koji se ne ulaže od početka, koji se ne neguje i ne nadograđuje emotivno i intimno, lako može da se zaljulja, ukoliko je postavljen na lošim motivima supružnika. Sa tim ljudi ne žele da se suoče. U savremenom svetu ima mnogo izazova, da budemo iskreni a gde ima želje nađe se i način. Nije samo prevara razlog za razvod. Danas su bolesti zavisnosti (kockanje, alkoholizam, narkomanija..) vrlo prisutne, kad ljudi nisu stabilni i sigurni u sebe i svoj izbor. Monotonija, rastuća količina obaveza, nezadovoljstvo lično i bračno. Mnogo je povoda za kvarenje bračnih odnosa. Mnogo je i razloga za popravljanje pokvarenog i svako ko oseti da ne ume sam da se izbori danas ima mogućnost da nađe profesionalnu pomoć na tu temu. Divim se svima koji žele da rade na sebi, svojim vezama, svojim roditeljskim ulogama i uopšte da budu danas bolji nego juče. Sa druge strane, razumem i one kojima je lakše da se predaju sudbini i ostalim izgovorima. Bitno je imati izbor i svest da nešto ni(je) ono što želimo.