Magija i više od toga
Magija dosade

Spadam u one osobe od kojih često možete čuti kako im nikada nije dosadno… Mada ovom prilikom moram javno priznati da postoje trenuci, doduše vrlo retki, kada jednostavno primetim da se užasno dosađujem – iako to neki posmatrač ne bi ni u ludilu naslutio.

Ono što mi je tokom vremena skrenulo pažnju jeste činjenica da svaki put kada tako konstatujem da mi je dosadno, počnu da se dešavaju neke neobične stvari i odjednom se naniže toliko toga da često zažalim što sam uopšte izgovorila ili pomislila nešto slično tome. Nije to žaljenje u pravom smislu reči, ali ipak – treba izdržati i primiti ono što usledi.

Međutim, što sam više razmišljala o ovom fenomenu koji sam kod sebe uočila, uvidela sam da ima još ljudi kojima je u nekom trenutku bilo mnogo dosadno, pa su na kraju imali bogatiji život od većine i kreirali su puno toga.

Zašto je to tako, možete se pitati?

Ako se osvrnemo na zanimljive mitologije sveta, videćemo da je prema skoro svakoj legendi, svet nastao upravo iz – jednog velikog NIŠTA. Sve je bilo prazno, beskonačno, pusto i nije bilo ničega. A onda se Bog „zaigrao“, pa je nastalo sve što postoji.

“Bogovi su stajali u pramoru (pramateriji). Uzeli su se za ruke i zaigrali tako burno, da se prah kapljica svuda uskovitlao, pa je iz njega postao svet. Čarobnim dejstvom igre u kolu (rotacionog kretanja) iz pramora (pramaterije) izlučilo se sunce, izvor života na zemlji.“

Ovako je opisan nastanak sveta u Rigvedama koje predstavljaju najstariji spomenik indijske književnosti.

Dakle, pre nego što su se bogovi upustili u ovu igru rotacionog kretanja, „konstatovali su“ da nema ničega. I onda su odlučili da to promene. Upravo iz tog „ništa“ rađa se haos, a haos je izvor svake kreacije. Umetnici to najbolje znaju…

Naslućujete li sada šta je tako čarobno u samoj dosadi?