Kolumna
Najvažnija reč na “O”
Moja najbolja drugarica, oduvek izuzetno seksualno aktivna i za seks zagrejana, žali mi se da je izgubila Nj.V. Orgazam. Sa velikim O pišem, jer kada me je pozvala i objasnila da se desilo nešto strašno, u najmanju ruku sam pomislila da je bio zemljotres, poplava, poreska inspekcija ili slična prirodna katastrofa.
Kada sam joj to rekla, objasnila mi je da to jeste prirodna katastrofa. Na stranu što je u pitanju žena fenomen koja je seksu oduvek pristupala sa puno strasti i od svakog muškarca pravila ljubavnika i po. I što nijedan nije mogao da je prežali, a odlazila je obično kada bi stvari postale… pa bez strasti, volje i emocija.
Ova prirodna katastrofa zatekla ju je kaže nespremnu. Zapravo, nije se nadala da jedan čovek može toliko da je rasturi, da posle njega ne može da se opasulji. Nažalost, rasturanje nije od seksa. Nego ono drugo – u zdrav mozak.
Taj naš zet, jel’te uradio joj je nešto što niko pre njega nije, a očito, niko ni posle njega – ne ume. I sad, zaljubila se tad jeste, i to bi preživela, da ga u međuvremenu nije zavolela. Strašno je kaže kad voliš, jer tad ne prolazi. Što spram njega – svi su drugi jedno veliko ništa. A nije da nije probala. I da se muva, i da ima momke i da jednostavno zaboravi.
– Ti bar znaš da ja nikad nisam dugo patila. Samo koliko se mora. I da sam uvek išla dalje – između dva dima cigarete mi je saopštavala bez duše.
– Ali kako si shvatila da si ostala bez orgazma – i dalje nisam kačila poentu i zašto je to toliko konačno doživljavala.
– Ma šta ima da se shvati. Poslednja dva puta sa ovim mojim – ništa. Nula bodova. Mislim njemu super, ali ja – ništa! Od svoje šesnaeste godine ne pamtim da sam ovo doživela! I za sve je kriv ON. Da se nije završilo, kako se završilo…
Preko lica mi pređe blagi osmeh koji je postepeno prelazio u cerekanje. Način na koji je okrivila čoveka koji već mesecima nema kontakt s njom, samo na nju liči.
– Ajde, bre, kriv čovek s kojim nemaš kontakt, što ti ne možeš da svršiš sa nekim sasvim petim.
– Nego ko je kriv, nego on! Dok mi je on bio u životu bilo mi je sve potaman i onda je našao da ode. I sad ja dva puta pucam bez municije. Što je mnogo, mnogo je. I ovako više ne može – kukala je kao da je izgubila izbore, a ne da joj ponestalo municije.
– Dobro, slažem se da je za ozbiljnu devojku tvog kalibra to malo previše. I… šta ćete da preduzmete tim povodom?
– Ma ko mi, šta ćemo da preduzmemo?! Ovo je do mene, nije do njega, veruj mi znam. Više mi do seksa i nije, kao da nisam opuštena, ma bre ništa mi nije potaman.
– A da tu ne fali strasti, draga? Možda je sve postalo podrazumevajuće, pa ti više nije zanimljivo?
– Vidiš… moguće! Ne mogu da grešim dušu, ali možda da ga pozovem znaš…
– I da ga pitaš koja je najvažnija reč na “O”, a on ako pogodi… Daj bre, ženo! Dešava se, aman. Nije svaki dan Božić!
