Kolumna
Ili si GENERAL ili PEŠADIJA!

Sindrom Petra Pana. Ne možeš da ga ne voliš, ali te duša boli što neće da odraste.

Jasno ko dan. Posle prvog seksa, žena vidi i veliku kuću i letovanje, dete i psa, njega koga ljubi u obraz pre nego što ga namirisanog sa kravatom isprati na posao.

On naravno seda u auto, i smeje joj se dok zatvara vrata, deca u pižami mašu sa prozora jer otac porodice, važna figura njihovog detinjstva, dolazi tek uveče sa posla.

Scene ko iz reklame za auto, ili za osiguravajuću kompaniju. Ali što to tako teško radi u realnosti?

Zašto Petar Pan neće da mu ona namešta kravatu i ljubi ga pred odlazak na posao?
Zato što mu niko nije rekao da to može i tako da izgleda. I zato što se roditeljstvo u današnjem socijalnom uređenju od trenutka kada se pojave one dve crtice na testu dočekuje sa strahom.
Plaše se svi. Od njih dvoje, preko njihovih roditelja, pa do svih onih koji klimaju glavom u neverici i izvijenim obrvama. Kad bi prosečno ljudsko mladunče znalo sa koliko se straha iščekuje njegov dolazak, plakalo bi još jače kad se rodi!
Šalu na stranu, kako objasniti bilo kom Petru Panu da sa pravom osobom imati porodicu znači imati – blagoslov?

Postoje trenuci kada zaista nije vreme, ali što više razmišljam, nikad nije vreme, ako si Petre, druže, sa pogrešnom.

Ima žena kojima je vrhunac životne misije da postanu majke, da bi se posle zarozale pošteno, jer su obavile šta im je bio jedini cilj.
Prepoznajete ih po tome što im manjak životne ambicije proviri kroz neisfriziranu kosu ili trenerku koja se odavno deformisala od nošenja. I što samo o deci pričaju, jer im se ni pre ni posle realno u životu ništa nije ni desilo.

Ima i ovih drugih. Koje ne posustaju i nikad ne biste pogodili da su uopšte i postale majke. Jer nisu prestale da budu ŽENE.

To je razlika između žena koje biraju da li će kroz život biti u redovima pešadije ili redovima generala.

Petar Pan je sa pravom zbunjen zavisno koja ga kategorija tera da odraste kroz roditeljstvo. Ako sretne prvu, ovu u trenerci, u fazonu je što bi dobio još jednu mamu, a ako sretne drugu malo je u strahu da ga ne pojede za večeru ili ne pribije uza zid odmah. Jadan čovek, Petar Pan, nije mu lako. Još ako je tek sretao kojekakve podfoldere ovih vrsta, muka njegova dobija neverovatne razmere.

Jer, ne može se odrasti preko noći. Moraju se dobro odrati kolena, puno puta padati sa bicikla, izdržati kad te prozivaju, naučiti da neće uvek sve biti po tvome (!)

Da bi preživeo odrastanje, moraš da budeš dorastao zadacima koje život nameće odrasloj osobi. Tu negde dođe i roditeljstvo. Žena je realno, uglavnom spremna rođena, muškarac je taj koji mora da želi i hoće. Ako on nije spreman i ne želi sa tom ženom sa kojom je, sve pada u vodu.

Divno bi bilo objasniti ženama da cilj bitisanja sa nekim muškarcem nije razmnožavanje u najavi, niti beba kao cilj, da bi se zapečatila vernost u nekoj vezi. Sve što dobijete na silu, zahteva puno diplomatije da bi o(p)stalo dobrovoljno.

Zato se ljubav ne prima na svaku vezu podjednako. Iako svi umemo i da se ljubimo i da vodimo ljubav i da volimo.

Prava ljubav nije za sve. Samo za najbolje. Koji imaju dovoljno srca, snage i pameti.
Jer ako ste odabrali da budete pešadija, znači da niste dorasli da budete general.