Kolumna Antitabloidno
ALIJA SIROTANOVIĆ

Slikao sam se ove nedelje pored fotografije stare novčanice iz vremena SFRJ.

Mislio sam da je na njoj Alija Sirotanović. A onda me je dobronamerni kolega, Nikola Glavinić upozorio da je to u stvari Arif Heralić, livac iz Zenice. Potom je Filip Dačke Dačić, iako je dete burnih godina, napisao da je on čuo da su te novčanice u bivšoj zemlji zvali “som”.

Ja, opet, znam da poslednjih četrdesetak godina živim u večitom vanrednom stanju. Da se stiskam još od vremena Branka Mikulića i Milke Planinc. Da je večito kriza. I da svi samo o tome pričaju.

Da smo imali samo dva manja predaha bez osećaja da živimo kao sirotinja i u krizi. I znam da je to veliki stres.

Ali, veliki mi je antistres kada vidim neku decu, rođenu i odraslu tokom tih devedesetih godina. I da su oni, majke mi, “kul”.

Kao da su se jednostavno prilagodili istorijskim okolnostima, nekako, ne kukaju već jednostavno grabe i bore se u životu, tražeći svoju šansu i mesto pod suncem.

Družeći se sa mlađima, jednostavno shvatam da su srećom drugačiji od nas. Da su manje pod stresom. I meni je druženje sa njima baš relaksirajuće. Dok stariji stalno kukaju da je para sve manje a zdravstvenih tegoba sve više, omladinke i omladinci su prihvatili život kao takav.

Nemaju patetičan odnos prema njemu. Kad izgube posao lakše traže novi. Kad se razočaraju u ljubav ne tuguju mnogo uz sevdalinke, tugovanke i uz alkohol. Moto im je u životu ona pesma Saše Matića “Nađi novu ljubav”.

Naravno, mladima nedostaje ona romantika koju je imala naša generacija, možda zato što im je sve nekako dostpuno, sve je nekako na lajk, bockanje i tagovanje na društvenim mrežama.

Ipak, uvek kažem da je šifra za antistres družiti se sa mlađima, onima koji su dovoljno otvoreni prema životu, spremni da izguglaju ko je bio Alija Sirotanović.

Zato danas mladi mogu da slušaju i Šemsu i Josipu. Mogu da kombinuju i Mitra Mirića i Arsena Dedića.

Oni su raskrstili sa političkom korektnošću i lažnim stidom kojim je kontaminirana naša generacija. Treba učiti od mladih.

Ali, treba ponekad poslušati i pesmu Ace Ilića koja kaže “Ne daj se, generacijo”.

Lepo u našem narodu važi: “Sa kim si – takav si”. Zato gledam da sam što više okružen pozitivnim ljudima i da ovo drugo poluvreme života provedim uz osmeh i dobru energiju. Da što više putujem i pokušam da pomognem i sebi i drugima.

Nije uvek lako našoj generaciji. Mnogo toga smo prošli i pregurali preko naših nejakih pleća. Ali, ako nam se pripadnici generacija koje smo vaspitavali obraćaju sa “Vi” i ako vidimo koliko su pored svega fini, dobri i vaspitani ljudi, to znači da smo uspeli.

Ponosan sam na mnoge moje mlade gledaoce koji me ne vide onako kako su me radili oni iz moje generacije. Oni shvataju moju muku i moju nauku u elementarnoj nepogodi koja se zove život.

I zaista ću se truditi da mi taj zivot ne prođe u tom duhu Alije Sirotanovića. Jer, mnogo vremena potrošismo na loše ljude, koji ne drže datu “pionirsku časnu reč”.

Mnogo vremena nam odlazi na uterivanje starih dugova, jer neki nisu pošteni i korektni. Recimo.

Treba čuvati zdravlje i treba se kloniti loših energija. I ne treba da vam tek tako prođe život, i da se osećate kao mentalna sirotinja. Ponekad je lepo imati i samo “novčanicu Aliju Sirotanovića”, a biti duhovno bogat.

Jer, takav čovek može mnogo toga da kompenazuje, ali mentalno siromaštvo vodi samo u depresiju i sudbinski ćorsokak. Amin.