Jelena Simović
POSAO SE NE ČEKA, NEGO SE STVARA

Ako ste nedavno videli bebicu vaših prijatelja obučenu u bodi sa natpisom „beogradski dečko“ ili sa portiklicom na kojoj piše „musavica“ znajte da iza ovih originalnih, a pre svega kvalitetnih proizvoda za najmlađe, stoji brend Bubica Jelene Simović

Ova mlada mama (33) završila je dizajn tekstila i odeće na Višoj tekstilnoj školi i slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti, a potom se godinu dana usavršavala u Parizu na Fakultetu primenjenih umetnosti, odsek dizajn tekstila.
– Slikarstvo jeste neka baza koju primenjujem na sve što radim, kostimografiju, dizajniranje odeće… – objašnjava Jelena.

Kako je sve počelo. Na ideju da pravi bodiće za bebe došla je spontano kada je i sama postala mama.
– Tome je prethodio kostimografski rad u pozorištu. Pozorište je moja velika pasija, međutim kada sam zatrudnela postalo je nemoguće ispratiti tempo te vrste kolektivnog rada. Nakon porođaja puno vremena sam provodila uz bebu, dosta vezana za kuću, i tada sam počela da osmišljavam bodiće. Obraćala sam pažnju na to šta oblačim svojoj bebi i tako sam ušla u materiju. Materijal koji koristim je najfiniji pamuk, a od štamparskih boja koristim boje na vodenoj bazi, koje pogoduju nežnoj bebinoj koži, a i ekološke su. Marketing je posebna priča, koja se iz dana u dan menja. Shvatila sam da nije dovoljno imati kvalitetan proizvod već način za plasman, a to još uvek učim. Brend Bubica je osmišljen kao neka vrsta poklona, suvenira za bebe. Za sada su u ponudi bodići i portikle, a planiram da u budućnosti proširimo ovaj asortiman.

Kako se pravi bodić „Bubica“. Jelena svoje ćerkice zove „Bubice“, pa otud i ideja za naziv brenda.
– Nekako mi je mnogo grubo da bebu nazovem njenim ličnim imenom, pa ih ja umesto „bebice“ zovem „bubice“. Mislila sam da je to nešto specifično za našu kuću, ali dosta imam kupaca koji se opredeljuju za naš brend jer baš tako zovu svoju bebu (na leđima svakog bodića stoji ime Bubica). Ideje za modele su uglavnom već spremne negde u mojoj glavi. Za svaku sezonu radim po jedan ženski i jedan muški model. Prvo uradim pripremu štampe, pa u odnosu na to biram boju materijala koji kupujem. Potom se materijal kroji, tako iskrojeni delovi se štampaju, pa se tek potom šiju i dovršavaju (paspuliraju, stavljaju drikeri). Kada su bodići gotovi, pakuju se, stavljaju etikete. A potom sledi prodaja… Možda ovo izgleda jednostavno, ali je to proces od oko mesec dana!

Autentičnost umesto klišea. Iako je danas više nego ogromna ponuda dečje garderobe, ona je prilično u okvirima klišea.
– Kreativnost je ono od čega sam počela, i veoma me ispunjava kad vidim da roditelji to prepoznaju. Što se ideja tiče, već imam mnogo toga „na lageru“, ali naravno da sam otvorena i volim da čujem predloge drugih. Moja ideja je bila da pokušam da ponudim nešto autentično sa lepim lokalnim motivima. Za sada imamo „Beograđanku“ i „Beogradskog dečka“, a traže nam i „Novosađanku“, „Nišlijku“… Nadam se da ćemo se proširiti toliko da uradimo bodiće i sa tim natpisima, – optimistično razmišlja Jelena.

Podrška pre svega. Ljudi koji se bave svojim biznisom, bez obzira na delatnost, kao garanciju za uspeh uvek navode dve ključne stvari – podršku okruženja i ljubav prema tom poslu.
– Sigurno da imam podršku, što se vidi iz činjenice da Bubica opstaje već tri godine. U našoj sredini je sve toliko teško izvesti, da ukoliko nemate podršku, pa i na nivou ohrabrenja, vrlo lako možete odustati od svega. Što se tiče formule za uspeh najvažnija stvar je da volite ono što radite, a za to je pored ogromnog truda i upornosti potrebna i sreća. Ono što je ipak najvažnije je što sam shvatila da je potrebna inicijativa i odlučnost. Godine nakon studija su me naučile da posao ne dolazi sam. Moja generacija je izgubila komociju koju je imala generacija naših roditelja. Posao se danas stvara i ne može da se čeka.
Bodići, majice, portiklice prodaju se najviše preko fejsbuk stranice bubicabebe, kao i u par radnji u Beogradu.