Dejan Marinković, muzičar
Život s mirisom i u bojama Dorćola osamdesetih
On je čovek koji živi svoje snove. Našao je pravu meru između onoga što se mora i što se voli. Njegova opuštenost je zarazna. U razgovoru s njim i vama se čini da je život zapravo beskrajno jednostavan i lep. Jer, on ga takvim vidi.
O Dejanu Marinkoviću se sramno malo zna. Rođen u Beogradu onih najlepših godina prošlog veka, vaspitan u duhu slobode koji je tada postojao, on je diplomirao međunarodni biznis i marketing na prestižnom fakultetu u Poljskoj, a zatim devedesetih otišao u SAD.
Međutim, kako je uvek živeo za muziku ceo život je posvetio toj svojoj ljubavi. Talentovan i kreativan kakav je, sarađivao je sa Princom i grupom Toto, dobio niz priznanja: u časopisu „Bravo“ njegove dve pesme bile su čak 37 nedelja prve na listi, 2015. je dobio nagradu Muzičke akademije u Los Anđelesu za najbolju pop kompoziciju, a godinu kasnije popularni francuski radio CETA proglasio ga je za najboljeg umetnika nedelje.
I ne samo to, Dejan piše knjige koje brzo postaju vrlo tražene i rado čitane.
Živi u Americi, ali se neprekidno vraća svom Dorćolu. U domovini je za PGP RTS ovih dana objavio četvrti CD pop muzike „Jul u očima“, kao kompletan autor i izvođač.
Dejan zrači radošću i lakoćom postojanja. Ali, u životu je prilično učio i radio da bi stigao tu gde je danas. O svom neobičnom putovanju priča:
„U Poljsku sam se preselio sa nepunih 16 godina, kada je moj otac bio predstavnik jedne firme u Varšavi. Tamo sam diplomirao i magistrirao i to baš na 23. rođendan. Zatim sam otišao u Ameriku, jer je moj otac otvorio firmu u Mineapolisu. Prvih par godina sam radio sa njim, a kada sam dobio zelenu kartu, zaposlio sam se kao menadžer međunarodne prodaje u jednoj jakoj američkoj kompaniji. Ipak, sve vreme sam se bavio i muzikom i pisanjem.“
Pitamo kako to da je izabrao biznis i marketing a nije se odmah posvetio samo muzici.
„Od kvalitetne umetnosti se slabo živi. Za mene je bavljenje biznisom neminovnost, umetnost mi je u srcu. Međutim, moram tako da bih mogao da stvaram umetnost koju volim, i ne podređujem je trendovima, tržištu i tuđim ukusima. Umetnost je prava samo ako je iskrena, bez kompromisa“, priča Dejan.
Pitamo kako je živeti u SAD a mislima biti ovde?
„O tome sam pisao u knjizi ,,Srbin u Americi”. Ako ste sposobni, nije teško zaraditi novac, ali vi sa novcem dobijate i nostalgiju, tugu i želju za povratkom u svoju zemlju. Nedostajanje postaje hroničan sindrom“, kaže Dejan i dodaje:
„Bitno je naći neku srodnu dušu, a ja imam nekoliko divnih ljudi pored sebe i tamo. Ameri vole da se druže sa nama, problem je što je to dijametralno drugačiji mentalitet, recimo, ono što je vama smešno njima je čudno, i obrnuto. Osim toga, morate da pazite da nekoga ne uvredite šalama i stavovima. Veoma su osetljivi, više nego mi.“
