ljubav

Zašto glumimo na početku veze
ZABLUDA JE DA SVE TREBA DA BUDE SAVRŠENO

Najlakši oblik ljubavi. Većina ljudi prirodnu, spontanu, bezuslovnu ljubav oseća prema kućnim ljubimcima i maloj deci. Međutim, kako deca počinju da se razvijaju i često sukobljavaju sa sa roditeljima, ta ljubav zna da kopni, a često je i uslovljena.
– Recimo: voleću te ako se ti ponašaš ovako, upišeš tu školu ili fakultet, viđaš se s onim momkom ili devojkom… Kako deca sazrevaju, tako mi postavljamo sve više uslova, i onda se onaj bezuslovni deo ljubavi nekako gubi. Ne kažem da tako treba, ali u praksi je tako.

Sl 2 Bruno
U praksi se dešava da se bezuslovni deo ljubavi prema deci gubi kad ona počnu da se suprotstavljaju

Ne može samo da se pucne prstima. Zanimalo nas je i šta misli o toliko aktuelnoj ljubavi prema sebi.
– Mene kao autora knjiga iz područja duhovnosti, popularne psihologije, muči i ne sviđa mi se kada se ideji ljubavi prema sebi prilazi paušalno. U većini knjiga pročitaćete: „Samo zavoli sebe i odmah ćeš se osećati bolje.“ Ali, to nije stvar puke volje. Nije kao da pucnemo prstima i odjednom dođe do promene a pet minuta pre toga – ja ne volim sebe. Onda odjednom samo poželim da se zavolim i to se nekako misteriozno i desi. Inače me muči ta, kako je nazivam – samoduhovnost: samo poželi biti prisutan u sadašnjem trenutku pa ćeš uspeti, samo poželi da oprostiš, pa će ti se srce otvoriti, svemir će ti poslati potrebna iskustva. Neće, na žalost, stvarnost nije tako banalna. Voleo bih da jeste. Mi smo izuzetno kompleksna stvorenja, imamo jako puno uloga, obaveza, odgovornosti, stvari koje objektivno moramo i onih koje mislimo da moramo raditi.

Napunite prtljag zdravim poštovanjem vrlina. Bruno Šimleša predlaže i kako da zaista razvijate, važnu, ljubav prema sebi.
– Umesto da se svakog jutra gledamo u ogledalo i pet minuta govorimo da smo savršeni, kako je sve u našem životu u najboljem mogućem redu, bolje je razvijati zdrav odnos prema sebi, počevši od poštovanja i uvažavanja vrlina i prednosti. U bitku sa manama treba krenuti nakon što se opijemo lepotom svojih vrlina. Ne kažem da zaboravimo da imamo mane, već da ima više smisla da budemo svesni vrlina, recimo marljivosti, sposobnosti da slušamo, praštamo, i onda zahvaljujući tom samopouzdanju krenemo u bitku s manama. Mane ne treba da zaboravimo ali kada krenemo na putovanje otkrivanja sebe – napunimo prtljag zdravim poštovanjem svojih vrlina. Ljubav prema sebi ne rađa narcisoidnost, egoističnost, prepotentnost. Ljudi koji vole sebe su zapravo oni koji znaju koliko vrede i nemaju stav da su vredniji od drugih, smatra naš sagovornik.
Da li ste spremni da date prioritet svojim vlinama i obogatite svoj život raznim oblicima ljubavi? Od onih najčistijih do onih o kojima se toliko priča, piše i peva, a ponekad, e ponekad i „glava zna da boli“. Ne razmišljajte samo o tom obliku. Važno je znati voleti, a koga i šta, neka to bude vaš izbor.

Tekst: Željka Zebić

Pages: 1 2