Vladica Đorđević
Oslobađanje od prosuđivanja
Prosuđivanje je uvek teška energija. Kada nešto prosuđujete, uvek postoje laži i onda ulazimo u teškoću. Jer, prosuđivanje je uvek laž.
Sva prosuđivanja koja imamo o svetu – dobra ili loša, ispravna ili pogrešna, drže nas podalje od toga da postanemo JEDNO. Vaše gledište, ispravno ili pogrešno, dobro ili loše, potiče iz uslovljenog uma i njega se treba osloboditi.
Svaki trenutak je takav kakav je. Ništa nije dobro ili loše, ispravno ili pogrešno.
Kada na ovaj način posmatramo stvari i događaje – postajemo slobodni.
S druge strane, prosuđivati nešto kao dobro ili loše, znači da ne verujemo da postoji veća inteligencija u svemiru, da je sve samo slučajni događaj. Čak i ako poverujemo da se pojave dešavaju nasumice, ipak je jasno da ako verujemo procenama i prosuđivanju našeg uma, to nas drži zarobljenim u svojim mislima, i često zarobljenim u patnji.
Prosuđivanje stvara duboki jaz i razdvaja vas od onoga o čemu imate svoje mišljenje i što je meta vašeg prosuđivanja.
Jedno od pitanja koje se preporučuje u Access-u je: “Da li je beskonačno biće stvarno izabralo ovo? “
A ako beskonačno biće nije izabralo ovo, zašto ste vi? Da li je beskonačnom biću potrebno da prosuđuje? Da li je sveznajućem biću potrebno da prosuđuje? Da li je konačnom biću potrebno da prosuđuje? Da li osoba koja ne zna treba da prosuđuje?
Dakle, prosuđivanje je apsolutno negiranje beskonačnog bivstvovanja i nas kao beskonačnih bića što uistinu jesmo.
Koja god da oblast u vašem životu ne funkcioniše dobro, to je zato što to opravdavate, obrazlažete, prosuđujete, ili verujete u to. Svaki put kad prosuđujete, stopirate energiju stvaranja i kreirate energiju razaranja.
Ako pružite ljudima slobodu da biraju, počeće da prepoznaju ono što je najbolje za njih i biće im potpuno jasno šta da rade.
