Vedrana Rudan
OD ANTISTRES GAĆA DO ANTISTRES SEKSA

Ima nekih ljudi koji kad govore ili pišu kažu ono što mnogi od nas i misle ali to ni sebi ne priznaju. Pa i ako mislimo drugačije, zamislimo se nad njihovim rečima. Vedrana Rudan ima i pamet da misli i oštar jezik da to kaže i znanje i iskustvo da to upakuje. Njene knjige, blogovi, tekstovi, nastupi po medijima, ostavljaju trag i dugo su tema razgovora

Bilo mi je veliko zadovoljstvo raditi intervju s njom, doduše na temu stresa u duhu portala, ali i razgovarati o koječemu drugom. Jer, nije rođena u palati s perom u ruci. Borila se, padala pa ustajala, nije odustajala pa svima onima koji na ovim prostorima bivše nam SFRJ imaju moći, bilo političke, bilo materijalne, nije svejedno kad se oglasi. A nije ni nama jer nam otvori oči.

Najčistiji užitak. A kako ona doživljava one koji misle drugačije, šta je za nju stres i kako ga eliminiše, pričale smo o tome na jednom lepom skupu na Fruškoj gori.
– Za mene je pisanje čisti, najčistiji užitak. Ja često pišem na blogu, i za mene je prevelika sreća kad napišem tekst i nakon pet minuta mi se javi netko iz Australije, i kaže: „Čitao sam, čitala sam, sviđa mi se ili mi se ne sviđa.“ To je pravi užitak.
A kad ima negativnih komentara, da li stupa u diskusiju sa nekom osobom?
– Ne. Ja uvek mislim da sam ja u pravu. Ne postoji na svetu neko ko će meni dokazati da mislim pogrešno. Meni je žao onoga ko misli ili piše tako o meni, zato što je ili glup ili nenadahnut. Takvi me često nasmeju do suza jer ne kapiraju ili poentu, ili mene kao osobu. Takozvani loši komentari me ponekad tako dobro nasmeju i ne znače mi baš ništa.

Siromaštvo nas frustrira. Šta naša sagovornica misli zašto smo danas svi toliko depresivni, neraspoloženi, pričamo o stresu, ne možemo da izađemo iz nekih životnih situacija?
– Zato što smo siromašni. Ljudi…neko… ne neko, nego vlasnici naših života su nam rekli da je nepristojno razgovarati o novcu. Dakle svi mi siromašni, koji crkavamo od gladi i jedva se održavamo na vodi, ne govorimo da smo siromašni i da nas to frustrira. Zato što to ne sme da nas frustrira i jer je to tema o kojoj se ne govori. I onda si s jedne strane bedan i nemaš šta da jedeš, a s druge strane ne smeš da kažeš da si nesrećan zato što si siromašan. I onda si kao u stresu.