Umrežena lepota
ŠUMA MOŽE DA NAS USREĆI

Već je dokazano da zelenilo pozitivno utiče na naše raspoloženje, da umiruje misli i čini nas opuštenijima. Nova istraživanja idu još dalje u otkrivanju tajni biljnog sveta koje su skoro neverovatne, a nama mogu da posluže kao dobar primer za kvalitetan način života

Nedavno je objavljena studija čiji rezultati pokazuju da su stanovnici Londona koji žive u ulici sa drvoredom mnogo opušteniji i da manje koriste antidepresive u odnosu na one u čijoj okolini nema drveća. Naime, zelena površina, bez obzira da li je to bašta, park, šuma, predstavlja važan izvor sreće, jer ublažava stres od gradskog života.

Suzan Simard zove starija stabla „majkama drveća“ jer pomažu mladicama oko sebe da opstanu

Komunikacija preko mreže. Naučnica Suzan Simard, ekolog na Univerzitetu Britanske Kolumbije otišla je u svojim istraživanjima još dalje. Ona nam savetuje da kada šetamo kroz šumu, obratimo malo više pažnje na drveće. Ako se dobro skoncentrišemo, možda ćemo uspeti da osetimo da su stabla u stalnoj komunikaciji. Suzan i njene kolege su otkrili da drveće i biljke komuniciraju i međusobno sarađuju, i to prilično funkcionalno. Naime, postoji podzemna mreža gljiva koje povezuju drveće i biljke u jedinstveni ekosistem koji se koristi kao džinovski mozak. Ova simbioza omogućava deljenje resursa, pomažući sistemu drveća i biljaka da cveta. Cela šuma tako šalje poruke između sebe a u središtu ove mreže je najveće i najstarije drveće koje se izdiže iznad ostalih, slično scenama prikazanim u filmu Avatar.

Drveća majke. Najveća i najstarija stabla Suzan naziva “Mother Trees” (bukvalno – majke) jer zahvaljujući njima mogu da prežive i sasvim male biljke. Ova naučnica je otkrila da kada se poseče “majka drvo”, stopa preživljavanja mlađih članova šume se automatski smanjuje.
Ovo otkriće može da promeni način na koji se pristupa seči šuma, jer ostavljajući “majku” mlađem drveću će se omogućiti nesmetani dalji razvoj.

Podzemna mreža gljiva koje povezuju drveće i biljke u jedinstveni ekosistem

Osluškujmo prirodu. Suzan savetuje da se što češće šetamo kroz šumu i da dobro osmotrimo drveće, možda čak i oslušnemo. Drveće šapuće. Ipak, bez obzira da li ih čujemo ili ne, kada nas more crne misli, zelene krošnje mogu da nam pruže utehu i olakšanje, tvrde naučnici.

Zato je boravak u zelenilu i prirodi, a posebno u šumi, jedna od najboljih antistres terapija koju možemo sebi da priuštimo. Pred nama su konačno divni prolećni dani, pa tako nešto u svakom slučaju treba iskoristiti.